Arheolozi u Velikoj Britaniji napravili su značajno otkriće na lokaciji gde se nekada nalazila kuća u kojoj je živeo čuveni naučnik Isak Njutn. Ova kuća, koja je uništena u požaru pre oko 200 godina, bila je smeštena pored polja sa stablom jabuke koje je inspirisalo njegovu poznatu teoriju gravitacije. Istraživanje se odvijalo u Linkolnširu, centralnoj Engleskoj, nedaleko od imanja Vulstorp, gde je Njutn rođen i gde je odrastao sa svojim bakama i dekama.
Isak Njutn je postao jedan od najznačajnijih naučnika u istoriji, a njegovo detinjstvo obeleženo je teškim trenucima. Njegova majka, Hana Ejskju, ostavila ga je kada je imao samo tri godine, a on je odrastao sa svojim bakama i dekama dok je ona živela sa novim mužem. Nakon smrti njenog muža, Hana se vratila u Vulstorp sa troje dece iz tog braka, a Njutn je nastavio da živi sa svojom rodbinom, koja je kasnije imala ključnu ulogu u njegovom obrazovanju.
Primarni cilj arheološkog iskopavanja bio je da se potvrdi tačna lokacija kuće Hane Ejskju. Pre pet godina, britanski Nacionalni fond je kupio parcelu na osnovu ranijih arheoloških istraživanja i skica iz 18. veka, koje je napravio umetnik Džozef Čarls Barou. Ove skice su ukazivale na postojanje kuće, a sadašnja istraživanja su potvrdila tu hipotezu.
Tokom desetodnevnog iskopavanja, arheolozi iz Nacionalnog fonda i organizacije „York Archaeology“ pronašli su raznovrsne artefakte, uključujući keramiku, fragment bokala iz 17. veka sa likom bradatog muškarca, žetone za igre, naprstke, deo igle, dugmiće i životinjske kosti. Ovi nalazi sugeriraju da je porodica ovde pripremala hranu i živela svakodnevni život, što pruža uvid u svakodnevicu Njutnovih.
Rozalind Bak, arheološkinja Nacionalnog fonda, izjavila je da su artefakti koje su pronašli upravo ono što su se nadali da će otkriti. Prema njenim rečima, ovi nalazi pružaju prepoznatljiv i opipljiv prikaz domaćeg života porodice Njutn. „On je verovatno provodio puno vremena ulazeći i izlazeći iz kuće svoje majke“, rekla je Bak.
Nakon što se artefakti očiste i pripreme, planirano je da deo nalaza bude izložen u Vulstorpu 2026. godine, u postavci posvećenoj kući Hane Ejskju. Ovo će omogućiti posetiocima da bolje razumeju život i okruženje u kojem je Njutn odrastao.
Vulstorp imanje je bilo mesto nekih od najznačajnijih Njutnovih otkrića. Tokom epidemije kuge 1665. godine, Njutn je bio primoran da napusti Kembridž univerzitet i vrati se kući, gde je u narednih 18 meseci postavio temelje moderne nauke. U tom periodu razvio je teorije o infinitezimalnom računu, zakonima kretanja, gravitaciji i prirodi svetlosti i boja.
Arheološka istraživanja u Vulstorpu ne samo da doprinose razumevanju Njutnovog života, već i otkrivaju kulturno nasleđe tog perioda. Ova otkrića pomažu u očuvanju istorije i omogućavaju novim generacijama da se povežu sa prošlošću. Kako se ovi nalazi budu istraživali i analizirali, moguće je da ćemo dobiti još više informacija o svakodnevnom životu u 17. veku, kao i o uticaju koji je Njutn imao na razvoj nauke i filozofije.
U svetlu ovih otkrića, možemo se nadati da će istraživanja nastaviti da otkrivaju nove aspekte Njutnovog života i rada, dodatno obogaćujući naše razumevanje jednog od najvažnijih naučnika u istoriji.
