U podnožju Magliča stvorena je jedinstvena samoodrživa zajednica pod nazivom Magličgrad, koja okuplja volontere iz različitih delova sveta. Ova zajednica, koju je osnovao arheolog Miloš Sretenović, privlači ljude sa entuzijazmom za ekologiju i život u skladu sa prirodom. Jedan od najistaknutijih volontera je Dijego iz Argentine, koji je pronašao svoj novi dom u Srbiji.
Dijego, mladić iz Argentine, prešao je udaljenost od pola sveta da bi stigao do Srbije. Nakon četiri godine rada u fabrici, odlučio je da svoj život promeni i posveti se volontiranju. „Kada sam pronašao volontersku platformu, znao sam da je to moj put. Ovde sam već tri meseca i osećam se kao kod kuće,“ kaže Dijego. Njegov izbor da napusti rutinski život i odluči se za volontiranje bio je motivisan željom da upozna nove kulture i pomogne ljudima.
Njegov nadimak „Deda“ dobio je slučajno, a danas ga nosi s radošću. Ovaj nadimak, kako kaže, podseća ga na to koliko su jednostavnost i bliskost među ljudima važni. Tijekom boravka u Srbiji, Dijego pomaže lokalnoj zajednici, uči o srpskoj kulturi i otkriva da je dobrota univerzalni jezik koji svi razumeju. „Ljudi su ovde topli, iskreni i puni života. Volim Srbiju i planiram da se nakon volontiranja ponovo vratim čim budem mogao,“ dodaje on.
Magličgrad, kao zajednica, nastala je pre tri godine zahvaljujući entuzijazmu Miloša Sretenovića, koji je okupio volontere iz celog sveta. Ova jedinstvena lokacija je postala prava turistička atrakcija, privlačeći sve veći broj posetilaca. Sretenović ističe da su osnovne vrednosti zajednice povratak prirodi i formiranje samoodrživog naselja, koje podseća na način života iz prošlosti.
U Magličgradu, volonteri učestvuju u raznim aktivnostima, uključujući izgradnju kampa koji je nastao isključivo uz pomoć volontera. Ovi ljudi, koji se prijavljuju putem platforme „workaway.info“, volontiraju oko pet sati dnevno, a ostatak vremena provode uživajući u prirodi. „Mahom su to ekološki aktivisti i ljubitelji prirode,“ objašnjava Sretenović.
Svi posetioci Magličgrada imaju obezbeđene osnovne uslove kao što su struja, voda, internet i toaleti. Ono što ovo mesto čini posebnim jeste način na koji se hrana priprema i služi. Obroci se pripremaju u kotlićima, a na meniju su plodovi koje volonteri sami pronalaze u okolini, kao što su vrganji, lisičarke, koprive i pastrmka.
Dijego se nada da će njegova priča inspirisati druge ljude da se upuste u slične avanture i pronađu svoj put ka ličnom ispunjenju. Njegova ljubav prema Srbiji i toplina lokalnog stanovništva ostavili su snažan utisak na njega, a on se nada da će njegovo iskustvo u Magličgradu postati deo šire priče o međusobnoj povezanosti ljudi i prirode.
Kao deo ove jedinstvene zajednice, Dijego se oseća kao deo nečega većeg i važnijeg. Magličgrad nije samo mesto za volontiranje, već i simbol nade i zajedništva, gde ljudi iz različitih delova sveta dolaze da dele svoje veštine, znanja i ljubav prema prirodi.
U svetu koji često deluje podeljeno, ovakva mesta kao što je Magličgrad pokazuju da su bliskost i zajedništvo mogući, i to kroz jednostavne, ali snažne akcije koje zbližavaju ljude. Dijegova priča je podsetnik na to koliko je važno da se otvorimo prema novim iskustvima i ljudima, jer svakodnevno možemo naučiti nešto novo i od drugih.
