Na javni poziv uoči koncesije za obavljanje farmaceutske delatnosti na primarnom nivou, na teritoriji Kragujevca i pet okolnih opština – Batočine, Lapova, Rače, Topole i Knića – nije se javio nijedan zainteresovani ponuđač, pa „Apotekarska ustanova“ u gradu na Lepenici, zasad, ostaje u vlasništvu lokalne samouprave.
Po isteku zakonskog roka, komisija je 9. maja konstatovala da se nijedna firma nije javila da preuzme pomenute objekte, koji bi – po isteku decenije i po koncesije – bili vraćeni u vlasništvo Kragujevca. Ova situacija ukazuje na nedostatak interesa privatnog sektora za preuzimanje farmaceutske delatnosti u ovom regionu, što može imati značajne posledice po dostupnost lekova i zdravstvenih usluga.
U okviru ovdašnje „Apotekarske ustanove“, podsetimo, posluje 15 apoteka, uz još 13 njih koje se nalaze na teritoriji susednih opština. Ove apoteke su ključne za snabdevanje lokalnog stanovništva lekovima i drugim farmaceutskim proizvodima, a njihovo funkcionisanje zavisi od sposobnosti upravljanja i finansijske održivosti.
Nedostatak zainteresovanih ponuđača može se pripisati različitim faktorima, uključujući i trenutnu ekonomsku situaciju, kao i izazove s kojima se suočava farmaceutska industrija u Srbiji. Mnogi potencijalni investitori možda su procenili da je tržište neisplativo ili da bi suočavanje s birokratskim procedurama moglo biti previše komplikovano.
Uz to, javnost je zabrinuta zbog mogućih posledica koje bi mogle proizaći iz ovakvog stanja. Naime, ukoliko se ne jave novi ponuđači, postoji rizik od smanjenja kvaliteta usluga u apotekama, kao i otežanog pristupa lekovima, naročito u ruralnim područjima. To bi moglo dovesti do povećanja troškova za pacijente, koji bi eventualno morali da putuju dalje kako bi došli do potrebnih lekova.
S obzirom na sve veću konkurenciju u farmaceutskoj industriji, kao i na stalno rastuće zahteve tržišta, potrebno je preispitati pristup koncesijama i privatizaciji u ovom sektoru. Mnogi stručnjaci smatraju da bi lokalne vlasti trebalo da preduzmu aktivnije korake kako bi privukle investitore, uključujući i poboljšanje uslova poslovanja i smanjenje administrativnih prepreka.
U međuvremenu, „Apotekarska ustanova“ nastavlja da funkcioniše kao javna institucija, pružajući usluge građanima Kragujevca i okolnih opština. Na ovaj način, lokalna samouprava osigurava kontinuitet pružanja farmaceutskih usluga, ali se postavlja pitanje koliko dugo će to biti održivo bez dodatnih ulaganja i modernizacije.
U svetlu svih ovih izazova, važno je da se pokrene dijalog između lokalnih vlasti, farmaceutskih preduzeća i zajednice, kako bi se stvorili uslovi za održiv razvoj farmaceutske delatnosti. To uključuje razmatranje mogućnosti za subvencije ili druge oblike podrške za nove investitore, kao i inicijative za unapređenje obrazovanja i obuke farmaceuta.
S obzirom na trenutne okolnosti, jasno je da je budućnost farmaceutske delatnosti u Kragujevcu i okolnim opštinama neizvesna. Kako bi se osiguralo da građani imaju pristup potrebnim lekovima i uslugama, sve strane moraju aktivno raditi na pronalaženju rešenja koja će zadovoljiti potrebe zajednice.
Vreme će pokazati da li će se situacija promeniti i da li će se pojaviti novi zainteresovani ponuđači. U međuvremenu, lokalna samouprava će morati da nastavi sa pružanjem podrške i održavanjem postojećih apoteka kako bi obezbedila zdravstvenu sigurnost svojih građana.
