Apelacioni sud u Novom Sadu donio je presudu prema kojoj je Tereza P. podvrgnuta merama bezbednosti, uključujući obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Ova presuda je pravosnažna i doneta je u vezi sa stravičnim zločinom koji je Tereza počinila 10. maja 2022. godine. Naime, ona je, u svojoj porodičnoj kući u Zrenjaninu, nožem ubila svog supruga Srđana P., a zatim je odstranila delove njegovog tela i kuvala ih u loncu.
Drugostepeni sud je odbio žalbu Tereze P. i potvrdio rešenje Višeg suda u Zrenjaninu, koje je njoj izreklo pomenutu meru. Odluka suda temelji se na rezultatima psihijatrijskog veštačenja, koje je pokazalo da je Tereza P. bila neuračunljiva u trenutku izvršenja krivičnog dela. Ta neuračunljivost proizašla je iz hronične i trajne duševne bolesti, konkretno šizofrenije sa progresivnim tokom, koja joj je onemogućila da shvati značaj svojih postupaka.
Prema izveštajima, sud će na zahtev zdravstvene ustanove, organa starateljstva ili okrivljene, kao i po službenoj dužnosti, svake devet meseci ispitivati da li je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem u ustanovi. Ova procedura je standardna kada su u pitanju slučajevi gde su okrivljeni proglašeni neuračunljivima zbog mentalnih poremećaja.
Incident koji je doveo do ove presude je šokirao javnost. Na dan zločina, Tereza P. je prvo izbola svog supruga nožem, a potom je, koristeći električnu testeru, odstranila delove njegovog tela. Ostatke je potom stavila u torbu, dok je deo stavila u veliki lonac, prelila vodom i stavila na šporet da se kuva. Ova brutalna scena ostavila je dubok trag u zajednici i izazvala brojne reakcije.
Tereza P. je tokom suđenja pokazala znakove emocionalne nestabilnosti, a njeno ponašanje je dodatno potvrdilo sumnje u njeno mentalno stanje. Tokom psihijatrijskog veštačenja, stručnjaci su zaključili da je njena sposobnost da kontroliše svoje postupke i razume značaj svojih dela bila potpuno odsutna. Ova presuda ukazuje na važnost poremećaja mentalnog zdravlja u pravosudnom sistemu i potrebu za adekvatnim tretmanom za osobe koje pate od ozbiljnih psihičkih oboljenja.
Reakcije javnosti na ovaj slučaj su bile podeljene. Dok su neki izražavali sažaljenje prema Terezinoj situaciji, mnogi su bili zgroženi brutalnošću zločina. Ovaj slučaj je ponovo otvorio debatu o nasilju u porodici i potrebnim merama zaštite žrtava. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, problemi porodičnog nasilja često ostaju nedovoljno rešeni, a žrtve se suočavaju s brojnim preprekama u potrazi za pravdom.
Psihijatri i pravnici ističu da je važno prepoznati i adresirati mentalne poremećaje kod počinilaca nasilnih dela, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Takođe, naglašavaju potrebu za podrškom žrtvama i jačanje sistema zaštite. Ovaj slučaj može poslužiti kao opomena i podstrek za promene u zakonodavnom okviru koji se bavi ovim pitanjima.
Na kraju, sudska odluka u slučaju Tereze P. postavlja važna pitanja o mentalnom zdravlju, odgovornosti i pravdi. Iako je ona proglašena neuračunljivom, sama priroda zločina ostavlja trajne rane u zajednici, koje će biti teško izlečiti. Ovaj incident će ostati urezan u sećanju svih koji su pratili ovaj slučaj, kao podsećanje na mračnu stranu ljudske prirode i potrebu za razumevanjem i pomoći onima koji se bore sa mentalnim bolestima.
