Ana Jovanović, inženjerka zaštite životne sredine iz Borče, trenutno obavlja značajnu ulogu u Esvatiniju, gde vodi projekat izgradnje pešačkih mostova u ruralnim sredinama. Njena biografija je inspirativna i pokazuje kako su životne okolnosti mogle odvesti nekoga iz Beograda do afričkog kontinenta, gde se smatra ambasadorkom Srbije.
Ana je započela svoj put volontirajući u Sloveniji, gde je radila na opismenjavanju Romkinja u romskom naselju „Žale“. Ova iskustva su joj omogućila da se poveže sa organizacijama u Italiji i razvije interesovanje za ruralni razvoj. Nakon toga, njen rad ju je odveo u Kuala Lumpur, gde je radila na instaliranju solarnih sistema i kasnije se pridružila međunarodnoj organizaciji koja se bavila finansijskom inkluzijom.
Tokom svog vremena u Aziji, Ana je imala priliku da poseti različite zemlje, ali je prvi put Afriku posetila na samitu u Abidžanu. Svoj boravak u Africi opisuje kao ljubav na prvi pogled, dok je Aziju doživela kao „dogovoreni brak“. Tokom narednih nekoliko godina putovala je kroz Ruandu, Zambiju i Keniju, gde je upoznala gostoprimljive narode.
Tokom pandemije, Ana je dobila priliku da vodi projekat u Esvatiniju. Zanimljivo je da se u ovoj zemlji malo zna o Srbiji, dok oni poznaju Anu, koja je samo jedna od dve žene iz Srbije koje žive tamo. Esvatini opisuje kao „Africa light“, ističući njegovu organizovanost i prijatnu klimu.
Ana se fokusira na izgradnju mostova koji su od vitalnog značaja za lokalne zajednice, omogućavajući im pristup školama, bolnicama i prodavnicama. Tokom prikupljanja podataka, često se susreće sa teškim pričama o nesrećama koje se događaju zbog nedostatka sigurnih prelaza. Iako je njen rad ispunjen izazovima, posebno je inspirisana posvećenošću i snagom lokalnih žena koje učestvuju u izgradnji mostova.
Jedan od projekata koji joj je najbliži srcu je izgradnja mosta „Luphandzane“, koji se gradi kao odgovor na razorne poplave koje su uništile prethodne mostove. Ana naglašava koliko je važno završiti radove pre kišne sezone, jer bi tada radovi postali nemogući. Njena organizacija radi u partnerstvu sa Ministarstvom za ekonomsko planiranje i razvoj, a Ana se ponosi činjenicom da su mostove gradili zajedno sa lokalnim zajednicama.
Na kraju, Ana deli zanimljive tradicije i običaje lokalnog stanovništva, uključujući poklone koje dobija kao izraz zahvalnosti, kao što su tradicionalne marame, nakit, a čak i životinje poput kokošaka i krava. Ova iskustva, prema njenim rečima, obogaćuju njen život i pružaju joj dublje razumevanje kulture i zajednice u kojoj sada živi. Ana Jovanović predstavlja inspiraciju mnogima, pokazujući kako jedan pojedinac može napraviti razliku u svetu.
