Amsterdam je postao prvi glavni grad na svetu koji je zabranio javne reklame za meso i proizvode od fosilnih goriva. Ova odluka, koja je stupila na snagu 1. maja, uklonila je reklame za burgere, benzin, avio-kompanije i druge slične proizvode sa bilborda, tramvajskih i metro stanica. Ovaj potez izazvao je različite reakcije među političarima, aktivistima i predstavnicima industrije.
Na jednoj od najprometnijih tramvajskih stanica u gradu, nekada su se nalazile reklame za pileće grickalice, SUV vozila i jeftina putovanja, a sada se promovišu kulturni sadržaji poput Rijksmuseum-a i klavirskih koncerata. Političari u Amsterdamu ističu da je cilj ove mere da se gradski prostor uskladi sa klimatskim ciljevima lokalne vlasti. Prema tim ciljevima, Amsterdam planira da postane klimatski neutralan do 2050. godine, uz smanjenje potrošnje mesa za polovinu u istom periodu.
Anike Vinhof iz stranke Zelenih naglašava hitnost klimatske krize, postavljajući pitanje: „Ako želite da budete lider u klimatskoj politici, a istovremeno iznajmljujete svoje zidove za suprotne poruke, šta zapravo radite?“ Ovo je stav koji deli i Anke Baker, predstavnica stranke fokusirane na prava životinja, koja je inicirala nova ograničenja. Ona odbacuje kritike da se radi o „nanny state“ pristupu, tvrdeći da se zapravo pokušava sprečiti da velike kompanije kontrolišu ono što ljudi jedu i kupuju.
Baker smatra da uklanjanje stalnih vizuelnih podsticaja može smanjiti impulsivnu kupovinu i poslati poruku da meso i putovanja zasnovana na fosilnim gorivima više nisu poželjan stil života. U Amsterdamu, meso je ranije činilo samo 0,1% potrošnje na reklame, dok su proizvodi povezani sa fosilnim gorivima činili oko 4%. Najviše su se reklamirali modni brendovi, filmski plakati i mobilni telefoni.
Odluka o zabrani reklama za meso i fosilna goriva šalje snažnu političku poruku: meso, letovi, krstarenja i automobili na benzin više se ne smatraju samo ličnim izborom, već klimatskim pitanjem. Dutch Meat Association, koja predstavlja industriju mesa, kritikovala je ovu meru, nazivajući je „nepoželjnim načinom uticaja na ponašanje potrošača“. Slično tome, Dutch Association of Travel Agents and Tour Operators smatra da je zabrana reklama za putovanja avionom preterano ograničenje poslovne slobode.
Aktivisti poput advokatice Hane Prins i organizacije „Advocates for the Future“ vide ovu meru kao pokušaj stvaranja „trenutka duvana“ za visokougljeničnu hranu. Ona upoređuje današnju situaciju sa vremenima kada su reklame za duvan bile uobičajene, naglašavajući da ono što vidimo u javnom prostoru oblikuje naše predstave o normalnosti.
Amsterdam nije jedini grad koji uvodi ovakve mere. Harlem je prvi uveo širu zabranu reklama za meso i fosilna goriva 2022. godine, a slične mere su kasnije usvojili Utreht i Nimegen. Na globalnom nivou, gradovi poput Edinburga, Šefilda, Stokholma i Firence takođe su uveli zabrane reklama za fosilna goriva, dok je Francuska uvela nacionalnu zabranu.
Aktivisti se nadaju da će holandski pristup, koji povezuje meso i fosilna goriva, postati model za druge gradove. Međutim, ostaje otvoreno pitanje koliko ovakve zabrane zaista utiču na ponašanje ljudi, s obzirom na to da digitalne reklame na društvenim mrežama ostaju prisutne. Za sada nema jasnih dokaza da uklanjanje reklama za meso vodi ka prelasku na više biljnu ishranu, ali neki istraživači su oprezno optimistični.
Jorentje Makenbah opisuje ovo kao „fantastičan prirodni eksperiment“, naglašavajući da uklanjanje reklama može promeniti društvene navike i percepciju normalnosti. Istraživanja pokazuju da su slične mere, poput zabrane reklama za brzu hranu u londonskom metrou, dovele do smanjenja kupovine takvih proizvoda.
Na kraju, Hana Prins ukazuje na to da bi male lokalne radnje mogle imati koristi od zabrane, s obzirom na to da ne zavise od masovnog oglašavanja, već od zajednice. Ona veruje da će velike zagađujuće kompanije biti pod većim pritiskom da preispitaju svoje proizvode, što može dovesti do stvarne promene u društvu.
