Nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa, situacija u regionu Bliskog Istoka se dodatno zakomplikovala. Tramp je otkrio da su Sjedinjene Američke Države vodile razgovore sa Iranom o mogućem planu za okončanje ratnih sukoba, iako je Iran odbacio bilo kakve tvrdnje o pregovorima. Izraelski zvaničnici su naveli da je Vašington postavio 9. april kao krajnji rok za završetak rata, što bi moglo omogućiti Trampu da poseti Izrael na Dan nezavisnosti, gde bi mogao primiti nagradu od izraelske vlade.
Zvaničnici su takođe izjavili da se očekuje nastavak razgovora između SAD i Irana kasnije ove nedelje u Pakistanu. Ipak, Iran je negirao bilo kakve kontakte sa Sjedinjenim Državama, a portparol iranskog parlamenta je rekao da trenutno nema mogućnosti za pregovore. Iranska vlada je izjavila da je „pripremila iznenađenja“ koja će jasno pokazati ishod sukoba, a Ebrahim Rezaei, portparol Komiteta za nacionalnu bezbednost, dodao je da iranski protivnici „razumeju samo jezik sile i raketa“.
U međuvremenu, izraelski odbrambeni zvaničnici su izneli procene da Iran može da nastavi sa raketnim napadima na Izrael, čak i ako se borbe nastave do predviđenog roka. Prema njihovim informacijama, Iran trenutno lansira između 7 i 15 raketa dnevno prema Izraelu, što ukazuje na stabilan tempo raketne vatre. Ipak, izraelske vlasti su primetile da su iranski sistemi komandovanja i kontrole značajno oštećeni, što otežava izvođenje većih raketnih baraža.
Izraelska vojska izveštava da je oko 330 raketnih lansera u Iranu van upotrebe, a polovina njih je uništena tokom sukoba. Preostali lanseri su onesposobljeni ili zarobljeni u tunelima. Izraelske procene sugerišu da je između 100 i 150 lansera još uvek operativno.
Izraelske snage su nastavile sa udarima na ciljeve u Iranu, uključujući štab Kuds snaga, elitne jedinice Iranske revolucionarne garde. Ovi napadi su takođe usmereni na objekte koji su korišćeni za proizvodnju krstarećih raketa, kao i na istraživačke lokacije povezane sa elektronikom i balističkim raketama. Izraelska vojska je naglasila da će nastaviti sa vojnim akcijama prema planu, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.
U Libanu, izraelske snage su takođe fokusirane na pozicije Hezbolaha. Prema izjavama zvaničnika, uporišta Hezbolaha u južnim predgrađima Bejruta su skoro napuštena, a grupa je uglavnom izbegavala direktne sukobe. Ovakvo stanje može ukazivati na to da Hezbolah preispituje svoje vojne strategije u svetlu trenutnog sukoba.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova odbacuje mogućnost pregovora i tvrdi da su primili poruke od „prijateljskih zemalja“ koje ukazuju na interesovanje SAD za okončanje sukoba. Međutim, Teheran nije bio spreman da odgovori na te pozive. Iranski zvaničnici insistiraju da će njihovi uslovi za okončanje sukoba ostati nepromenjeni, što dodatno komplikuje već napetu situaciju.
Visoki iranski zvaničnik je potvrdio da su Sjedinjene Američke Države tražile sastanak sa iranskim parlamentom, ali Iran još uvek nije odgovorio na taj zahtev. Ove informacije ukazuju na to da su pregovori između dve zemlje daleko od postizanja nekog konkretno rešenja.
U svetlu svih ovih događaja, situacija na Bliskom Istoku ostaje izuzetno napeta, a mogućnost vojnog sukoba i dalje je prisutna. Izraelski i iranski zvaničnici i dalje razmenjuju optužbe, dok su diplomatski napori na okončanju sukoba još uvek u povojima. Ukoliko se situacija ne smiri u skorije vreme, moguće je da će tenzije nastaviti da rastu, a vojne akcije se nastaviti, što bi moglo imati dalekosežne posledice po regionalnu stabilnost.
