Uvođenje carina na uvoz čelika i aluminijuma od strane američkog predsednika Donalda Trampa izazvalo je brojne komentare i analize među ekonomskim stručnjacima. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, smatra da ove mere ukazuju na to da je Amerika, kao jedna od najmoćnijih zemalja u svetu, primorana da se zaštiti i da su počele da se ispoljavaju posledice globalizacije.
Savić je za agenciju Tanjug izjavio da carine obično služe kao zaštita domaćeg tržišta, što se postavlja kao pitanje kada se radi o tako snažnoj ekonomiji poput američke. „Carine se same po sebi uvek uvode kada u stvari želiš da zaštitiš svoje tržište. Amerika je još najmoćnija zemlja u svetu u svakom smislu. Pa šta se onda štiti u stvari? O čemu se radi? To samo znači da je Amerika u procesu globalizacije dobar deo svojih kapaciteta disperzovala širom sveta i da je počelo da dolazi do posledica“, rekao je Savić.
On dalje objašnjava da je situacija drugačija kada je u pitanju Kine. Sve dok je Kina bila relativno mala ekonomija, Amerika nije imala potrebu da se brani. „Sve dok je Kina, uslovno rečeno, bila mala ekonomija i dok Amerika nije imala konkurenciju pa je bila neprikosnovena, nije morala da se brani na ovakav način“, ističe Savić.
Ove carinske mere, koje je uveo Tramp, dolaze u vreme kada se globalna ekonomija suočava sa brojnim izazovima. S obzirom na to da su čelik i aluminijum ključni materijali za mnoge industrije, povećanje carina može imati značajne posledice ne samo za domaće proizvođače u Americi, već i za globalna tržišta. Mnogi analitičari smatraju da će ove mere dovesti do povećanja cena i potencijalno smanjiti konkurentnost američkih proizvoda na međunarodnom tržištu.
Savić takođe naglašava da je globalizacija donela brojne prednosti, ali je i stvorila izazove. „Danas vidimo da su mnoge zemlje, uključujući i Ameriku, postale zavisne od uvoza sirovina i proizvoda. Ova zavisnost ih čini ranjivima na promene u globalnom trgovinskom okruženju“, dodaje on.
Uvođenje carina može se posmatrati i kao deo šire strategije Trampove administracije koja teži da podstakne domaću proizvodnju i smanji trgovinski deficit. Međutim, Savić upozorava da ovakve mere mogu izazvati trgovinske ratove i dovesti do negativnih posledica po globalnu ekonomiju.
„Trgovinski ratovi nikada nisu dobrodošli. Oni mogu izazvati lančane reakcije koje će na kraju pogoditi i potrošače i proizvođače“, zaključuje Savić.
S obzirom na to da su čelici i aluminijum ključni za mnoge sektore, uključujući građevinarstvo, automobilski sektor i tehnologiju, uvođenje carina može dovesti do povećanja troškova za kompanije koje se oslanjaju na ove materijale. Mnoge kompanije već izražavaju zabrinutost zbog potencijalnog povećanja troškova proizvodnje, što bi moglo uticati na njihovu konkurentnost na tržištu.
Pored toga, Savić naglašava da će se posledice ovih mera verovatno osećati ne samo u Americi, već i širom sveta. Države koje se oslanjaju na izvoz čelika i aluminijuma mogu se suočiti s izazovima, dok će potrošači možda biti prisiljeni da plate više za proizvode koji koriste ove materijale.
U svetlu ovih događaja, budućnost trgovinskih odnosa između Amerike i drugih zemalja postaje sve neizvesnija. S obzirom na to da se globalna ekonomija neprestano menja, važno je pratiti razvoj situacije i razmotriti kako će ove mere uticati na globalne trgovinske tokove i ekonomski rast.
U zaključku, uvođenje carina od strane Trampove administracije predstavlja složenu situaciju koja zahteva pažljivo razmatranje i analizu. Dok se Amerika pokušava zaštititi u sve konkurentnijem globalnom okruženju, posledice ovih mera mogu imati dalekosežne efekte na ekonomiju širom sveta.
