On je u razgovoru za radio-emisiju američkog novinara Hjua Hjuita poručio iranskim vlastima da je „jasno upozio“ da će platiti „paklenu cenu“ ukoliko nastave ubijanje civila tokom protesta.
U poslednjih nekoliko dana, situacija u Iranu se pogoršala, sa izveštajima o haosu i nasilju na ulicama. Građani su se okupili u rekordnom broju, izražavajući nezadovoljstvo prema vlastima. Snimci koji kruže društvenim mrežama prikazuju zapaljene državne zgrade i građane koji protestuju iz svojih prozora, uzvikujući protiv režima. Ovi protesti su delimično rezultat sve većeg nezadovoljstva zbog ekonomskih teškoća i političkih represija.
Stav SAD prema Iranu postaje sve jasniji, a bivši predsednik Donald Tramp je naglasio da su vlasti u Teheranu jasno upozorene na moguće posledice ukoliko nastave sa nasiljem prema civilima. „Stavili smo im do znanja da ako počnu da ubijaju ljude, udarićemo ih veoma snažno“, rekao je Tramp, što ukazuje na povećanu spremnost SAD za vojnu intervenciju. On je dodao da se situacija prati „veoma pažljivo“ i da je Teheranu poslata poruka, čak i jača od javne, da će u slučaju krvoprolića „morati da plati pakleno“.
Na pitanje šta ima da poruči narodu Irana, Tramp je odgovorio: „Trebalo bi da se čvrsto držite svoje slobode“. Ova izjava dolazi u trenutku kada se očekuje da će pritisak na iranski režim rasti, kako sa strane međunarodne zajednice, tako i unutar same zemlje.
U međuvremenu, protesti su se proširili na brojne gradove širom Irana, a demonstranti zahtevaju veće slobode i ljudska prava. Vlasti su reagovale sa represivnim merama, uključujući hapšenja i upotrebu sile protiv demonstranata. Ova situacija stvara dodatnu tenziju u regionu, gde se sve više postavlja pitanje koliko će vlasti biti spremne da idu u obračun sa svojim građanima.
Analitičari smatraju da je trenutni talas protesta u Iranu rezultat dugogodišnjeg nezadovoljstva naroda zbog ekonomskih problema, korupcije i nedostatka političkih sloboda. Mnogi Iranci osećaju da su njihovi osnovni ljudski i politički problemi zanemareni, a protesti su postali jedini način da iskažu svoje nezadovoljstvo.
Vašington se suočava sa izazovima u pogledu svoje spoljne politike prema Iranu. Na jednoj strani, postoje pozivi za jačanje sankcija protiv Teherana, dok s druge strane, neki analitičari upozoravaju da bi vojna intervencija mogla dovesti do još veće destabilizacije regiona.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju u Iranu. Mnogi se pitaju kako će reagovati druge države, posebno one koje imaju bliske veze sa Teheranom. U ovom trenutku, čini se da je iranski režim pod sve većim pritiskom, kako unutrašnjim, tako i spoljašnjim, i da će se morati suočiti sa posledicama svojih postupaka.
S obzirom na sve veće tenzije i mogućnost vojne intervencije, mnogi se nadaju da će iranske vlasti prepoznati potrebe svojih građana i da će reagovati na miran način. Međutim, prošlost pokazuje da su režimi skloni represiji često otporni na promene, čak i kada se suočavaju sa masovnim protestima.
U ovom trenutku, budućnost Irana ostaje neizvesna. Protesti i sukobi na ulicama ukazuju na to da se narod bori za svoja prava, dok vlasti nastoje da zadrže kontrolu po svaku cenu. Između ovih suprotstavljenih strana, svet pažljivo posmatra razvoj događaja, nadajući se da će se situacija smiriti bez daljih žrtava.
