Analitičari smatraju da i Sjedinjene Američke Države i Rusija koriste energetsku zavisnost kao sredstvo za ostvarivanje svojih geopolitičkih ciljeva, a Srbija se našla u središtu tih sukoba. Kako navode, trenutna situacija može imati ozbiljne posledice po Srbiju, koja se suočava sa pritiscima iz Vašingtona da uvede sankcije Rusiji, dok Moskva nastoji da održi svoj uticaj na Balkanu.
Prema analitičarima, Amerika koristi energetsku zavisnost Srbije od Rusije kao način da smanji uticaj Kremlja u regionu. Naime, kako ističu, Vašington insistira na sankcijama prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), dok Rusija nastoji da ostane prisutna na ovim prostorima. U ovom geopolitičkom okruženju, Srbija se može suočiti s ozbiljnim posledicama ukoliko ne donese ispravne odluke, s obzirom na to da je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti UN i ne priznaje nezavisnost Kosova.
Kristofer Hil, bivši američki ambasador u Srbiji, istakao je da Rusija koristi energente kao oružje i naglasio koliko je važno pomoći Srbiji da se oslobodi ove pretnje. Dragoslav Rašeta, istraživač iz organizacije „Novi treći put“, naglašava da je Amerika pokazala „strateško strpljenje“ prema Srbiji, dok se situacija sa energetskom zavisnošću koristi kao sredstvo pritiska.
Rašeta napominje da je američka administracija, od dolaska Kristofera Hila, bila svesna da Rusija koristi energetsku zavisnost Srbije kao političku polugu. Takođe, Vašington je više od 10 meseci odlagao sankcije prema NIS-u, što ukazuje na razumevanje za trenutnu situaciju. On dodaje da je Srbija tokom godina uspela da smanji svoju zavisnost od Rusije, ali da je to učinjeno prekasno.
U političkom kontekstu, Rašeta ističe da svaki političar koji želi dobar rezultat na izborima mora pažljivo birati reči kada su u pitanju odnosi sa Rusijom. Njegove analize pokazuju da Srbija trenutno uvozi oko 80% gasa iz Rusije, što dodatno komplikuje političku situaciju. On smatra da bi svako ekonomsko ili političko udaljavanje od Rusije moglo skupo da košta u smislu gubitka podrške birača, koji su i dalje proruski orijentisani, posebno nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Zoran Milivojević, diplomata, takođe naglašava da je energetska zavisnost Srbije od Rusije očigledna i da obe strane deluju u skladu sa svojim interesima. Amerika se fokusira na sankcije NIS-u kako bi smanjila ruski uticaj, dok Rusija nastoji da ostane prisutna na Balkanu. Milivojević ukazuje na to da se energetska zavisnost može koristiti kao sredstvo za ostvarivanje političkih ciljeva, a da su slične situacije prisutne i u odnosu Evropske unije prema Sjedinjenim Američkim Državama.
On naglašava da Srbija balansira između velikih sila iz principijelnih razloga. Srbija ne uvodi sankcije Rusiji jer je bila žrtva sankcija u prošlosti i smatra da sankcije ne bi trebalo da budu instrument za ostvarivanje geopolitičkih ciljeva. Uz to, Milivojević ističe da su sankcije koje je Rusiji uvela Amerika i EU jednostrane i da su mnoge države širom sveta odustale od uvođenja sličnih mera.
U slučaju NIS-a, Milivojević smatra da bi zaplenom ili nacionalizacijom imovine Srbije prekršila međunarodno pravo. On upozorava da bi takve akcije dovele u pitanje legitimitet Srbije kada bi se sutra pozivala na međunarodno pravo u vezi sa Kosovom i Metohijom. Srbija se, prema njegovim rečima, trudi da održi principijelni pristup u svojim međunarodnim odnosima, poštujući pravila i zakone koji važe na globalnom nivou.
