Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država je nedavno odbio zahtev dve kompanije za proizvodnju igračaka, „Learning Resources“ i „Hand2mind“, za ubrzanje njihovih žalbi na carinske mere koje je uveo bivši američki predsednik Donald Tramp. Ova presuda znači da Trampova administracija sada ima standardni rok od 30 dana da odgovori na žalbu.
Dve pomenute kompanije su u svojim žalbama tvrdile da Tramp nije imao ovlašćenje da uvede sveobuhvatne carine na njihove proizvode prema Zakonu o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (International Emergency Economic Powers Act – IEEPA). Ovaj zakon omogućava predsedniku da sprovodi ekonomske sankcije u vanrednim situacijama, ali kompanije su se pozvale na to da Trampove mere nisu bile opravdane.
Tramp je 2. aprila 2018. godine uveo carine na uvoz igračaka i drugih proizvoda iz Kine, što je izazvalo veliku zabrinutost među preduzećima koja se oslanjaju na kineske dobavljače. Ove carine su se kretale od 10% do 25%, a kompanije su se suočile sa povećanjem troškova i smanjenjem konkurentnosti na tržištu.
Upravni odbor „Learning Resources“ izjavio je da su carine rezultirale povećanjem cena proizvoda, što je negativno uticalo na potrošače i prodaju. Osim toga, kompanije su se suočile s izazovima u snabdevanju i uslovima poslovanja, što je dovelo do smanjenja radnih mesta i smanjenja profita.
Odbijanje Vrhovnog suda da ubrza proces žalbe znači da će se ova situacija nastaviti u pravnim okvirima, a kompanije će se morati suočiti s posledicama carinskih mera u narednim mesecima. Očekuje se da će Trampova administracija iskoristiti ovaj rok za pripremu odgovora i potencijalno obranu svojih odluka.
Ova situacija se uklapa u širi kontekst trgovinskih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, koje su se pogoršale u poslednjih nekoliko godina. Trampova administracija često je kritikovala Kinu zbog njenih trgovinskih praksi, optužujući je za nepoštene prakse i kršenje prava intelektualne svojine.
Trgovinski rat između SAD-a i Kine doveo je do povećanja carina na stotine proizvoda, što je izazvalo lančanu reakciju u mnogim industrijama. Mnoge kompanije su bile primorane da preispitaju svoje poslovne strategije, a neki su se čak odlučili za preseljenje proizvodnje u druge zemlje kako bi izbegli visoke carine.
Osim što su se kompanije suočile s problemima u snabdevanju i povećanjem troškova, potrošači su takođe osetili posledice ovih mera. Povećane cene igračaka i drugih uvoznih proizvoda uticale su na potražnju, a neki su se odlučili za kupovinu domaćih proizvoda ili proizvoda iz drugih zemalja.
U međuvremenu, ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi dugotrajne trgovinske tenzije mogle imati trajne posledice po američko tržište. U slučaju da se trgovinski sporovi nastave, mnoge kompanije bi mogle biti primorane da preispitaju svoje poslovne modele i strategije, što bi moglo dovesti do smanjenja investicija i rasta nezaposlenosti.
Ova situacija takođe ukazuje na složenost i međuzavisnost globalnog tržišta. U današnjem svetu, gde su proizvodi često proizvedeni u više zemalja, trgovinske mere jedne zemlje mogu imati dalekosežne posledice na druge ekonomije i potrošače.
U zaključku, odbijanje Vrhovnog suda da ubrza žalbe kompanija predstavlja samo jedan deo šireg trgovinskog i pravnog sukoba koji se odvija između američkih preduzeća i vlade. Kako se situacija bude razvijala, mnogi će pažljivo pratiti kako će Trampova administracija reagovati na ove izazove i kakve će posledice to imati na ekonomiju i potrošače.
