Nekoliko dana nakon što je Izrael započeo kontroverzne napade na Iran i njegov nuklearni program, visoki izraelski zvaničnici pažljivo prate svaki signal iz Vašingtona, očekujući ključnu odluku američkog predsednika Donalda Trampa. Ova odluka se odnosi na to da li će Sjedinjene Američke Države aktivno podržati izraelske napade i pomoći da se operacija završi uništenjem iranskog nuklearnog postrojenja u Fordou.
Izvori bliski izraelskom rukovodstvu navode da premijer Benjamin Netanijahu svesno izbegava da vrši direktan pritisak na Trampa da odobri američke udare. Umesto toga, on računa na to da će američki predsednik sam proceniti da li je pravo vreme za otvoreno uključivanje SAD u vojnu operaciju protiv Irana. „Čekamo odluku predsednika,“ izjavio je jedan visoki izraelski zvaničnik, naglašavajući stalnu komunikaciju između izraelskog vojnog i političkog vrha i američke administracije.
Cela operacija zasniva se na pretpostavci da će se SAD u nekom trenutku priključiti. Prema rečima trećeg izraelskog zvaničnika, američki udari bili bi presudni za uspeh napada na iranski podzemni nuklearni kompleks. Mnogi analitičari smatraju da je nuklearno postrojenje Fordo, koje se nalazi duboko ispod planine, ozbiljan izazov čak i za najmoderniju izraelsku vojnu avijaciju. Iako Tel Aviv tvrdi da ima planove koji uključuju višestruke konvencionalne udare i specijalne operacije, nijedna od ovih opcija ne može garantovati efekat sličan onom koji bi mogli postići američki strateški bombarderi opremljeni „bunker buster“ bombama težine 13.600 kilograma, dizajniranim za probijanje utvrđenih podzemnih objekata.
U poslednjih nekoliko dana došlo je do pojačanih kontakata između Pentagona, izraelskog Generalštaba i Bele kuće. Američki zvaničnici za sada odbijaju da potvrde ili demantuju planove o direktnim udarima, ali u Izraelu raste uverenje da bi bez američke podrške finalni cilj, trajno onesposobljavanje iranskog nuklearnog programa, bio teško ostvariv. Ova situacija dovodi do intenzivnih konsultacija između izraelskih i američkih zvaničnika, dok se neizvesnost u vezi sa američkom podrškom sve više povećava.
Vojni analitičari upozoravaju da bi američko uključivanje u napade na iranski nuklearni kompleks moglo izazvati nesagledive posledice, uključujući eskalaciju sukoba širom sveta i otvaranje novih frontova. Ovo dodatno komplikuje već napetu situaciju u regionu, gde se sukobi između različitih strana često prelivaju i na šire geopolitičke tenzije.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Iranski nuklearni program već dugi niz godina predmet međunarodnih tenzija, s obzirom na strahovanja da bi Iran mogao razviti nuklearno oružje. Izrael je u više navrata izrazio zabrinutost zbog iranske sposobnosti da obogati uran, a takođe je naglasio da će učiniti sve što je potrebno da zaštiti svoje nacionalne interese.
Kako se situacija razvija, izraelski zvaničnici ostaju oprezni i svesni potencijalnih posledica bilo kakvih vojnopenskih akcija. Očekivanja da bi američka administracija mogla da se uključi u operacije protiv Irana dodatno komplikuju već složenu situaciju, a svaka odluka koja se donese može imati dalekosežne posledice ne samo za region Bliskog Istoka, već i za globalnu stabilnost.
U ovom trenutku, dok se izraelski i američki zvaničnici pripremaju za moguće vojne akcije, ostaje neizvesno kako će se situacija dalje odvijati i kakav će uticaj imati na regionalne i globalne odnose. Izraelski vojnici i političari nastavljaju da prate razvoj događaja s nadom da će američka podrška doći u pravom trenutku, dok stručnjaci upozoravaju na složenost i opasnosti koje bi mogle proizaći iz vojne intervencije.
