U momentu kada je Ričard Grenel, izaslanik bivšeg predsednika Donalda Trampa, pozvao Srbiju da „prati američki, a ne evropski put“, Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio je predlog zakona koji se bavi navodnom sistematskom diskriminacijom albanske manjine u Srbiji. Ovaj predlog zakona, koji je inicirao republikanski kongresmen Kit Self, dobijen je sa 43 glasa „za“ i tri „protiv“, bez uzdržanih.
Predlog zakona posebno se fokusira na Albance iz Preševske doline i zahteva izradu izveštaja o njihovim pravima. Stručnjaci smatraju da je ovaj zakon deo političkog pritiska na Srbiju, uz podršku albanskog lobija, i da će se pitanje Albanaca u Preševu koristiti za dodatni pritisak na Beograd da se prestroji na „američki put“.
U okviru nacrta zakona razmatraju se pitanja poput pasivizacije adresa, koja se, prema navodima, koristi za brisanje Albanaca iz civilnih registara, čime im se uskraćuje biračko pravo i pristup osnovnim javnim uslugama. Takođe, predlaže se razmatranje ograničenja upotrebe albanskog jezika u javnim institucijama i diskriminacije u oblasti obrazovanja.
Zoran Milivojević, bivši diplomata, je istakao da se ovim predlogom vrši pritisak na Srbiju i pokušava da se pitanje Albanaca u centralnoj Srbiji uključi u pregovore u Briselu. Prema njegovim rečima, albanski lobi je vrlo organizovan i verovatno je imao značajnu ulogu u ovim dešavanjima, uključujući i finansijsku podršku.
Ognjen Gogić, politikolog sa Kosova, ukazuje da ovu inicijativu treba posmatrati u kontekstu jačanja američke podrške albanskoj strani i oštrijeg stava prema Beogradu. On napominje da je važno razumeti da „američki put“ nije jednostavan i da od Srbije očekuje velike ustupke, posebno u vezi sa Rusijom i Kosovom.
Gogić takođe ističe da se pitanje pasivizacije adresa Albanaca na jugu Srbije već neko vreme pojavljuje u međunarodnim okvirima, a Beograd se dosad nije jasno odredio po tom pitanju. On upozorava da je važno adresirati ovo pitanje kako ne bi postalo predmet politizacije i zloupotrebe.
Nakon usvajanja predloga zakona, grupa „Albanci za Ameriku“ pohvalila je ovaj trenutak kao značajan za prava Albanaca u Preševskoj dolini. Međutim, ovo je tek prvi korak; nacrt zakona treba da prođe kroz dodatne procedure, uključujući razmatranje na plenarnoj sednici Predstavničkog doma, a zatim i odobrenje u Senatu, pre nego što ga potpiše predsednik SAD.
Završna reč o ovom pitanju ostaje otvorena, dok se situacija na međunarodnoj sceni i dalje razvija, a pritisci na Srbiju se nastavljaju. Opservacije stručnjaka ukazuju na to da će se pitanje Albanaca u Preševskoj dolini i dalje koristiti kao instrument u međunarodnim pregovorima i odnosima.
