Američka ekonomija zabeležila je sporiji rast u poslednjem kvartalu 2025. godine, sa povećanjem od samo 0,7 odsto, što je znatno ispod prethodnih procena koje su iznosile 1,4 odsto. Ova brojka je takođe niža od očekivanja ekonomista koji su predviđali rast od oko 1,5 odsto. Kancelarija za ekonomsku analizu (BEA) objavila je ove podatke, koji ukazuju na značajan pad u odnosu na rast od 4,4 odsto zabeležen u trećem tromesečju 2025. godine.
Gledajući na godišnjem nivou, bruto domaći proizvod (BDP) Sjedinjenih Američkih Država porastao je za 2,1 odsto u 2025. godini, što predstavlja blago smanjenje u odnosu na prethodne procene, a takođe je i sporije od rasta od 2,8 odsto zabeleženog u 2024. godini. Ova revizija naniže rezultat je korekcije procena potrošnje domaćinstava, državne potrošnje i izvoza, dok je pad uvoza bio manji nego što se ranije očekivalo.
Lična potrošnja, koja je ključni motor američke ekonomije, porasla je za 2 odsto u četvrtom kvartalu 2025. godine, nakon revizije naniže od 0,4 procentna poena. U prethodnom trećem kvartalu, lična potrošnja je beležila znatno jači rast od 3,5 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da američki potrošači postaju sve oprezniji u svojim troškovima, što može imati dalekosežne posledice po ekonomiju.
U međuvremenu, novi podaci o inflaciji pokazuju da su cenovni pritisci i dalje iznad ciljne vrednosti američke centralne banke, koja iznosi 2 odsto međugodišnje. Indeks cena lične potrošnje (PCE), koji Federalne rezerve koriste kao glavni indikator inflacije, porastao je u januaru 2026. godine za 0,3 odsto na mesečnom nivou, dok je godišnja stopa inflacije iznosila 2,8 odsto. Ovaj rast cene predstavlja izazov za potrošače i može uticati na njihovu kupovnu moć.
Ako se izračunavanja isključe nestabilne kategorije hrane i energije, bazna PCE inflacija porasla je za 0,4 odsto mesečno i za 3,1 odsto godišnje. Ovi podaci ukazuju na to da inflacija postaje sve veći problem, što dodatno otežava situaciju potrošačima i može uticati na buduće odluke Federalnih rezervi u vezi sa monetarnom politikom.
U svetlu ovih informacija, analitičari se pitaju kakve će to posledice imati na politiku kamatnih stopa. Mnogi očekuju da bi Federalne rezerve mogle nastaviti sa povećanjem kamatnih stopa kako bi obuzdale inflaciju, što bi moglo dodatno usporiti ekonomski rast. Ova situacija postavlja pitanje koliko će potrošači moći da izdrže pritisak rastućih cena i povećanih troškova zaduživanja.
S obzirom na sve ove izazove, analitičari upozoravaju da bi ekonomski rast mogao ostati sporiji nego što se očekivalo, a to bi moglo imati uticaj na investicije i zapošljavanje. U slučaju da potrošnja nastavi da opada, to bi moglo dovesti do smanjenja proizvodnje i usluga, čime bi se dodatno usporila ekonomija.
U zaključku, američka ekonomija se suočava sa nizom izazova, uključujući sporiji rast BDP-a, opadajuću ličnu potrošnju, i inflaciju koja ostaje iznad ciljeva. Ti faktori zajedno predstavljaju složenu sliku, koja zahteva pažljivo praćenje i analizu kako bi se predvideli potencijalni pravci buduće ekonomske politike. Ekonomskim analitičarima i donosiocima odluka biće potrebno da pronađu ravnotežu između podrške rastu i kontrole inflacije, kako bi osigurali stabilnost i održivost američke ekonomije.
