Američki napad na Venecuelu preti da izazove novi nagli rast cena nafte, nakon što su cene Brent sirove nafte na kraju 2025. godine opale za 20 odsto, stabilizujući se na oko 60 dolara po barelu. Ova cena se tako vratila na nivoe od pre četiri godine, piše španski list El Pais. Smanjenje cena donelo je olakšanje glavnim zemljama potrošačima nafte, ali sada je to ugroženo Trampovim napadom na Venecuelu i potencijalnim uticajem koji to može imati na cene sirove nafte.
Cena nafte je od vrhunca u martu 2022. godine, kada je barel koštao 128 dolara, naglo pala. Na kraju prošle godine, cena je bila oko 60 dolara, što predstavlja pad od više od 50 odsto i povratak na nivoe s početka 2021. godine. OPEK, organizacija koja okuplja najveće svetske proizvođače nafte, iznosi podatke koji umanjuju, ali delimično, potencijalni uticaj američkih napada na Venecuelu.
Proizvodnja sirove nafte u Venecueli opadala je u proteklim godinama i 2023. godine dostigla je 783.000 barela dnevno, što je samo 2,9 odsto od ukupne proizvodnje OPEK-a. Ipak, kada su u pitanju rezerve, Venecuela ima vodeću ulogu sa 303 milijarde barela, što čini 19,3 odsto od ukupnih rezervi nafte u svetu. Ovo čini Venecuelu zemljom sa najvećim rezervama nafte, ispred Saudijske Arabije i Irana.
U izveštaju američke Siti banke od sredine decembra prošle godine, upozorava se da bi eskalacija tenzija sa SAD mogla ugroziti izvoz i isporuke venecuelanske nafte, što bi moglo dovesti do kratkoročnog rasta cena nafte. Iako se razmatra i scenario u kojem bi cena sirove nafte mogla nastaviti da pada zbog globalne prekomerne ponude, postoje i predviđanja da bi u slučaju poremećaja u snabdevanju, cena barela mogla porasti na 75 dolara.
Donald Tramp je u martu prošle godine opozvao licence nekoliko naftnih kompanija za kupovinu sirove nafte iz Venecuele, uključujući špansku firmu Repsol. Ova odluka je imala značajne makroekonomske i poslovne posledice, a uvoz nafte iz Venecuele u Španiju opao je za 70,2 odsto u 2025. godini. Najviše pogođena kompanija je Repsol, koja još uvek čeka na naplatu 586 miliona evra koje joj duguje venecuelanska vlada.
Repsol je 2016. godine odobrio zajam od 1,11 milijardi evra venecuelanskoj državnoj naftnoj kompaniji PDVSA, a Madurova vlada se obavezala da će ga otplatiti isporukama sirove nafte preko zajedničkog preduzeća Petroquiriquire. Ova situacija dodatno komplikuje ekonomske odnose između Venecuele i drugih zemalja, posebno u svetlu sve većih tenzija između SAD i Venecuele.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da Venecuela, i pored opadanja proizvodnje, ima značajne rezerve koje mogu uticati na globalno tržište nafte. Iako trenutna proizvodnja nije na nivou koji bi mogao značajno uticati na cene, rezerve su faktor koji može privući pažnju investitora i država koje traže stabilnost snabdevanja energijom.
Geopolitičke tenzije, koje uključuju američke sankcije i vojne akcije, mogu dodatno destabilizovati već krhku situaciju na tržištu nafte. Venecuela se suočava sa ekonomskim izazovima, a bilo kakve promene u politici ili proizvodnji mogu imati dalekosežne posledice po globalno tržište.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, situacija na tržištu nafte ostaje neizvesna, a analitičari i investitori pažljivo prate razvoj događaja u Venecueli. U budućnosti, potencijalna deeskalacija tenzija može doneti stabilizaciju, ali trenutne okolnosti sugerišu da će cene nafte i dalje biti pod pritiskom. U tom smislu, praćenje geopolitičkih kretanja biće ključno za razumevanje budućih cena nafte i globalne ekonomske situacije.
