Američki Stejt department je uveo nove sankcije protiv dve kineske kompanije koje su upravljale terminalima i skladištima za sirovu naftu, a koje su omogućavale ilegalni uvoz iranske nafte putem više tankera registrovanih u Sjedinjenim Američkim Državama. Ove sankcije su deo šire strategije SAD-a da suzbiju finansijske tokove koji iranski režim koristi za podršku destabilizujućim aktivnostima u regionu i inostranstvu.
Prema saopštenju Stejt departmenta, ovo je već četvrti krug sankcija usmerenih ka kineskim operaterima terminala koji igraju ključnu ulogu u trgovini iranskom sirovom naftom. Ova trgovina, kako se navodi, ne samo da finansira iranske terorističke aktivnosti širom sveta, već takođe destabilizuje situaciju u regionu. Američke vlasti ističu da su ove mere preduzete kako bi se umanjio priliv prihoda koji režim u Teheranu koristi za podršku terorizmu i represivnim merama protiv sopstvenog stanovništva.
U okviru istog paketa sankcija, američko Ministarstvo finansija je takođe označilo grčkog državljanina Antoniosa Margaritisa i njegovu mrežu kompanija, kao i flotu od desetak brodova koji su deo iranske flote u senci. Margaritis je, prema informacijama iz saopštenja, bio ključna figura u organizaciji ilegalnog transporta i prodaje iranske nafte. Ove sankcije su dodatno pojačane uvođenjem mera protiv još 13 kompanija koje su se bavile izvozom iranske nafte, a koje su registrovane u Hongkongu, Kini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Maršalskim ostrvima. Takođe, sankcionisano je i osam brodova koji su bili uključeni u ovu mrežu.
Ove akcije dolaze u trenutku kada se međunarodna zajednica suočava sa složenim izazovima vezanim za iranski nuklearni program i regionalnu stabilnost. Američka administracija nastavlja da se trudi da ograniči sposobnosti Teherana da finansira aktivnosti koje su u suprotnosti sa interesima SAD-a i njihovih saveznika. Bez obzira na to, analitičari upozoravaju da bi ovakve sankcije mogle dodatno pogoršati humanitarnu situaciju u Iranu, gde stanovništvo već pati od ekonomskih posledica međunarodnih restrikcija.
Uprkos ovim sankcijama, iranska vlada je dosad pokazala otpornost i sposobnost da pronađe alternative za prodaju svoje nafte, često koristeći mreže posrednika kako bi zaobišla međunarodne restrikcije. Ova situacija ukazuje na složenost globalnog tržišta nafte i izazove sa kojima se suočavaju zemlje koje nastoje da ograniče iranske aktivnosti.
Sankcije koje su uvedene imaju za cilj da isporuče jasnu poruku da će SAD nastaviti da deluju protiv onih koji pomažu iranskom režimu u njegovim destabilizujućim aktivnostima, dok istovremeno nastoje da očuvaju stabilnost u regionu. Očekuje se da će ove mere imati dugoročne posledice na iransku ekonomiju, kao i na globalno tržište nafte.
