Američki dolar se suočava sa ozbiljnim izazovima u 2025. godini, jer se kreće ka najgoroj prvoj polovini godine od 1973. godine. Ova situacija je rezultat trgovinske i ekonomske politike nekadašnjeg predsednika Donalda Trampa, koja je navela investitore da preispitaju svoju izloženost ovoj dominantnoj svetskoj valuti. Indeks dolara, koji meri njegovu snagu u odnosu na korpu od šest drugih valuta (uključujući funtu, evro i jen), pao je za više od 10 procenata do sada ove godine, što predstavlja najgori početak godine od kraja Bretonvudskog sistema koji je bio podržan zlatom.
Frančesko Pesole, devizni strateg u ING-u, komentariše da je „dolar postao oružje za nepredvidive politike Trampa 2.0“. Ova nepredvidivost uključuje povremene carinske ratove, ogroman dug Sjedinjenih Američkih Država, kao i zabrinutosti oko nezavisnosti Federalnih rezervi. Ovi faktori su značajno potkopali privlačnost dolara kao sigurnog utočišta za investitore. U ponedeljak je valuta zabeležila pad od 0,2 procenta.
Jedan od ključnih faktora koji dodatno opterećuje dolar je Trampov „veliki, lepi poreski zakon“, koji se očekuje da će dodati 3,2 biliona dolara američkom dugu tokom naredne decenije. Ova situacija je podstakla zabrinutosti oko održivosti zaduživanja u Vašingtonu i izazvala egzodus investitora sa tržišta američkih obveznica. Oštar pad dolara ga postavlja na put ka najgoroj prvoj polovini godine od 1973. godine, kada je zabeležen gubitak od 15 procenata, kao i najslabijem rezultatu u bilo kom šestomesečnom periodu od 2009. godine.
U međuvremenu, evro se pokazuje kao stabilnija valuta, sa predikcijama nekih banaka sa Volstrita da će se dostizati paritet sa dolarom. Umesto toga, evro je porastao za 13 procenata, premašivši vrednost od 1,17 dolara. Ovaj rast evra može se pripisati fokusiranju investitora na rizike rasta u najvećoj svetskoj ekonomiji, kao i povećanoj potražnji za sigurnom imovinom, kao što su nemačke obveznice.
Iako neki analitičari smatraju da ne postoji značajna pretnja statusu dolara kao de fakto svetske rezervne valute, Endru Bols, glavni investicioni direktor za globalni fiksni prihod u grupi „Pimko“, upozorava da to ne znači da ne može doći do značajnog slabljenja američkog dolara. On ističe kako globalni investitori pokazuju sve veću sklonost ka zaštiti od izloženosti dolaru, što samo po sebi dovodi do daljeg pada vrednosti dolara.
U svetlu ovih događaja, zlato je takođe dostiglo rekordne vrednosti ove godine. Kontinuirana kupovina zlata od strane centralnih banaka i drugih investitora, koji su zabrinuti zbog potencijalne devalvacije svoje dolarske imovine, dodatno podstiče rast cene ovog plemenitog metala.
Investitori su u potrazi za alternativama koje bi im omogućile zaštitu od rizika povezanih sa američkim dolarom. Ovaj trend može se posmatrati kao odgovor na sve veće nesigurnosti u globalnoj ekonomiji, koje su izazvane politikama i ekonomskim odlukama donetim u poslednjim godinama. U tom smislu, zlato i druge valute postaju privlačniji izbor u očima investitora.
Ukratko, američki dolar se suočava sa izazovima koji se ne pamte od 1973. godine, kada su se dogodili slični padovi. Investitori preispituju svoju izloženost ovoj valuti, dok evro i zlato doživljavaju rast. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje i analizu kako bi se razumele buduće tendencije na finansijskim tržištima. U svetu koji se brzo menja, prilagođavanje i diversifikacija postaju ključni za očuvanje vrednosti ulaganja.
