Potezi koje povlači američka administracija pokazuju jasnu nameru da do 2027. godine eliminišu ruski gas iz Evrope, izjavio je osnivač Kongresa američko-srpskog prijateljstva, Vladimir Marinković. On je naglasio da se situacija oko Naftne industrije Srbije (NIS) uklapa u širu strategiju Sjedinjenih Američkih Država, koja se sve više zaoštrava.
Marinković je u razgovoru za Tanjug istakao da je poseta američke delegacije Grčkoj, koja je obuhvatila oko 80 članova, uključujući visoke zvaničnike poput sekretara za finansije i energetiku, pokazala značaj koji Amerika pridaje ovom regionu. Prema njegovim rečima, Amerikanci su postavili jasnu vremensku liniju, očekujući da će u narednoj godini doći do značajnih promena.
On je istakao da američka politika prema Srbiji i Balkanu postaje sve agresivnija, i da je jasno da je cilj da se smanji ruski uticaj. U ovom kontekstu, Marinković je ukazao na nedavno potpisani sporazum o kritičnim sirovinama i mineralima, koji uključuje nekoliko zemalja poput Izraela, Japana, Južne Koreje i Australije. Ovaj sporazum, kako kaže, ukazuje na to da Amerika aktivno deluje na globalnom nivou, ali i da je zapadni Balkan postao značajan deo te strategije.
S obzirom na trenutne okolnosti, Marinković je naglasio da će Srbija morati da ubrza svoje energetske aranžmane sa Amerikom. Istakao je potrebu za diversifikacijom snabdevanja energentima, uključujući gas i naftu, kao i kritične sirovine. Prema njegovim rečima, Srbija će morati da implementira strateški sporazum koji već ima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Marinković je takođe ukazao na određene negativne aspekte predstojećeg zakona koji bi trebao da bude razmatran u američkom Senatu. On je primetio da se u ovim procesima oseća jak uticaj neokonzervativaca, predvođenih senatorom Markom Rubiom, koji nastavljaju liniju politike prethodnih administracija. Marinković smatra da to ne vodi dugoročnom rešenju problema.
Međutim, istakao je i neke pozitivne aspekte, kao što su planovi za povećanje američkih investicija u regionu putem Međunarodne razvojne agencije. Ova agencija će imati sedište na Zapadnom Balkanu, a Marinković veruje da će to motivisati zemlje regiona da bolje sarađuju i podrže stabilnost, što je ključno za razvoj celog područja.
U svetlu ovih komentara, jasno je da se Srbija nalazi na raskrsnici kada je u pitanju njena energetska politika i odnosi sa velikim silama. Povećana aktivnost Sjedinjenih Američkih Država na Balkanu može značiti nove prilike, ali i izazove za Srbiju, koja će morati da balansira između različitih interesa i pritisaka.
Marinković je završio razgovor optimistički, naglašavajući da bi usmeravanje na stabilnost i investicije moglo doneti koristi regionu, ali i podstaknuti Srbiju da preuzme aktivniju ulogu u kreiranju svoje energetske budućnosti. U narednim mesecima, biće zanimljivo posmatrati kako će se ovi procesi razvijati i kakav će uticaj imati na političku i ekonomsku situaciju u Srbiji i širem regionu.
