Alija Balijagić osuđen je danas na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva brata i sestre, Jovana (60) i Milenke Madžgalj (69), u Sokocu 25. oktobra prošle godine. Ova presuda izrečena je u Višem sudu u Bijelom Polju, a postupak je izazvao veliku pažnju javnosti zbog brutalnosti zločina.
Na suđenju, tužiteljka Vanja Rakonjac iznela je završne reči 5. novembra, tokom kojih je istakla da su svi izvedeni dokazi potvrdili okolnosti pod kojima je Balijagić počinio zločin. Rakonjac je podsetila da je optuženi priznao delo, detaljno ga opisavši, kao i da je prema nalazima psihijatra i psihologa, u trenutku izvršenja bio uračunljiv. Ovi faktori su dodatno doprineli ozbiljnosti presude.
Balijagić je, prema navodima tužilaštva, detaljno opisao događaje koji su prethodili zločinu. On je izjavio da se vratio kod kuće Madžgalja kada je pao mrak, uzeo betonski blok i postavio ga ispod prozora kako bi posmatrao žrtve. U trenutku kada je Jovan ustao i uzeo daljinski upravljač od televizora, Balijagić je pucao, dok je Milenku ubio jer je pozvala policiju. Ovaj potez je pokušao da opravda „humanim razlozima“.
Tužiteljka je naglasila da su dokazi pokazali da je Balijagić postupao hladnokrvno i podmuklo, napadajući žrtve kada su se osećale sigurno u svom domu. Njegov motiv za zločin bio je lične prirode, jer je Jovan prethodno bio grub prema njemu i oterao ga iz kuće. Izvedeni dokazi sugerišu da je Balijagić delovao sa direktnim umišljajem, što dodatno otežava njegovu situaciju pred sudom.
U okviru dokaza, forenzička ispitivanja su pokazala prisustvo Balijagićevih DNK tragova na različitim mestima u kući, što je dodatno potvrdilo njegovu umesanost u zločin. Tragovi su pronađeni na delovima prozora, staklu, maramici na podu, fioci ladice, kao i na plastičnoj kanti sa sirom. Ovi dokazi su bili ključni za formiranje presude i uticali su na zahtev tužilaštva za najstrožom kaznom.
Balijagićevo ponašanje tokom suđenja, kao i njegovo priznanje zločina, dodatno su opteretili njegovu odbranu. Iako je pokušao da objasni svoje postupke, sud je imao dovoljno dokaza da donese presudu koja odražava težinu njegovog dela. Presuda od 40 godina zatvora ukazuje na ozbiljnost krivičnih dela koja su učinjena i na nameru sudskih organa da zaštite društvo od sličnih zločina u budućnosti.
Ova presuda izazvala je brojne reakcije u lokalnoj zajednici, gde su mnogi izražavali šok i nevericu zbog brutalnosti zločina. Mnogi su smatrali da je ovakav ishod neophodan kako bi se poslala jasna poruka o posledicama nasilja unutar porodice. Osim toga, slučaj je ponovo otvorio pitanja o mentalnom zdravlju i potrebama za podrškom osobama koje se suočavaju sa problemima unutar porodice.
U zaključku, presuda Aliji Balijagiću na 40 godina zatvora predstavlja pravdu za žrtve, ali i upozorenje za sve koji bi pomislili da je nasilje rešenje problema. Ovaj slučaj će ostati urezan u sećanju zajednice, kao i u pravnoj istoriji, kao podsećanje na to koliko je važno obezbediti sigurnost i zaštitu svake osobe unutar doma.
