U zajedničkom autorskom tekstu za nemački list FAZ, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama predstavili su Briselu zanimljivu ponudu: pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu u zamenu za odricanje od prava veta. Ova ideja naišla je na podršku u Nemačkoj, dok neki evropski zvaničnici smatraju da bi mogla da doprinese ravnopravnom članstvu ovih zemalja.
Politička klima u EU se od 2013. godine, kada je Hrvatska postala članica, značajno promenila. Strahovi postojećih članica od „novih blokada“ sprečili su proširenje Unije, pa Zapadni Balkan već više od decenije čeka na svoj trenutak. U tom kontekstu, Vučić i Rama su predložili model koji bi ubrzao integraciju, gde bi kandidati, u ovom slučaju Srbija i Albanija, odrekli pravo veta u zamenu za konkretne koristi.
Aleksandar Vučić je istakao da je ovaj model za Srbiju prihvatljiv, jer se centralne vrednosti kojima teži odnose na slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala. Ovaj pristup nudi nekoliko prednosti koje bi građani mogli osetiti odmah. Prvo, pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu podrazumeva ukidanje carinskih barijera i administrativnih prepreka, omogućavajući slobodno kretanje unutar Šengenske zone. Drugo, Srbija bi dobila pun pristup EU fondovima, iako se odriče prava veta. Treće, zemlja bi mogla imati svoje predstavnike u Evropskom parlamentu i pravo glasa u oko 80% odluka koje se donose kvalifikovanom većinom.
Međutim, važno je napomenuti da Srbija ne bi imala pravo glasa u oblastima gde je potrebna jednoglasnost, kao što su spoljna politika, poreska politika, budžet EU i dalje proširenje. Stručnjaci u domaćim krugovima ovu inicijativu ocenjuju pozitivno, videći je kao „nužno zlo“ koje može otključati proces integracije. Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike naglašava da je ovo rešenje koje može doneti velike koristi, posebno u kontekstu dugog čekanja na reforme unutar EU.
Ivan Vejvoda, stručnjak za međunarodne odnose, ističe da EU može funkcionisati u „više slojeva“, i da bi svaka prilika za učešće u njenom radu trebala biti iskorišćena. Proširenje bi, kako se navodi, trebalo da bude obostrano korisno, donoseći Uniji stratešku dubinu, a budućim članicama ekonomski prosperitet i stabilnost.
Tokom rasprave o ovom pitanju, različiti stavovi su se pojavili unutar EU. U Nemačkoj ima onih koji podržavaju ideju širenja bez prava veta, dok su drugi skeptični. Komesarka za proširenje EU, Marta Kos, upozorila je da svako proširenje mora jačati Uniju i da se ne može dozvoliti članstvo drugog reda. Tako, dok Beograd i Tirana šalju jasnu poruku o spremnosti za kompromis, ostaje da se vidi kako će se razvijati dalji pregovori i da li će se ovaj model integracije ostvariti.
