Aleksa Aleksić, mladić rođen u Italiji, stalno je osećao vezanost za Srbiju, zemlju svojih predaka. Njegova ljubav prema Srbiji razvijala se tokom godina provedenih u Italiji, gde je kao dete sanjao o povratku. Kada je napunio 13 godina, odlučio je da se vrati u Srbiju kako bi upisao srednju školu, Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, koju nije mogao pohađati u Italiji.
Tokom svog odrastanja u Italiji, Aleksa je često osećao nostalgiju za rodbinom, domaćom hranom i ambijentom Srbije. Iako je uživao u italijanskoj kuhinji i sećanjima na grad Bassano del Grappa, gde je odrastao, srce mu je uvek bilo usmereno ka Srbiji. „Nedostajali su mi mirisi i ukusi Srbije, ali najviše sloboda i osećaj pripadnosti“, priznaje Aleksa.
Iako je bio suočen sa predrasudama zbog svog srpskog porekla, nikada se nije osećao manje vrednim. Naprotiv, bio je ponosan na svoje identitet i tradiciju. „Trudio sam se da predstavim Srbiju onakvom kakva zaista jeste – prelepa zemlja sa bogatom istorijom i ljudima koji se bore za pravdu i slobodu“, ističe on. U školama je ponekad nailazio na pokušaje da mu se nametne osećaj da je „zaista Italijan“ zbog svog mesta rođenja, ali su ga roditelji, srpska škola i Srpska Crkva u Italiji sačuvali od gubitka identiteta. Ova podrška pomogla mu je da izgradi snažan osećaj pripadnosti.
Danas, Aleksa je student četvrte godine Pravoslavnog Bogoslovskog Univerziteta u Beogradu, nakon što je završio srednju Bogoslovsku školu u Sremskim Karlovcima. U oktobru planira da se oženi devojkom s kojom deli pet godina zajedničkih uspomena i radosti. Zajedno planiraju da grade budućnost u Srbiji, u gradu gde osećaju sigurnost, slobodu i zajedništvo.
Aleksa takođe šalje snažnu poruku svima onima koji razmišljaju o povratku u Srbiju: „Ne strahujte! Ima budućnosti u Srbiji. Ako želimo da bude još bolje, to će biti moguće samo ako se što više naših vrati. Ima posla, može da se studira, može da se živi i uživa, ako je to moglo jedno dete od 13 godina, može svako!“
U svetlu njegovog iskustva, Aleksa postaje simbol nade za mnoge koji se suočavaju s dilemom o povratku u zemlju svojih predaka. Njegova priča inspiriše mlade ljude da se vrate i aktivno učestvuju u izgradnji boljeg sutra za Srbiju. Veruje da se uz zajednički trud i posvećenost, Srbija može razvijati i postati mesto gde će ljudi moći da ostvare svoje snove i ambicije.
Na kraju, Aleksa ističe važnost zajedništva i podrške u procesu povratka. Njegovo iskustvo pokazuje da je moguće prevazići prepreke i izgraditi srećan i ispunjen život, bez obzira na izazove koji se mogu pojaviti. Sa snažnim osećajem identiteta i ljubavi prema Srbiji, Aleksa Aleksić postavlja primer svima koji teže da se vrate i doprinesu svojoj zemlji.
