Prema rečima Milene Šović, stručnjaka za implementaciju veštačke inteligencije, virtuelna ministarka generisana veštačkom inteligencijom, koja je predstavljena kao deo strategije Vlade Albanije, ne može biti pravi ministar u pravnom i institucionalnom smislu. Šović je istakla da je reč o softverskom sistemu razvijenom unutar državne digitalne infrastrukture Albanije, koji funkcioniše kao deo platforme e-Albanija, a razvijen je pod okriljem Nacionalne agencije za bezbednost informacija.
Ova virtuelna ministarka, nazvana Diela, ne može donositi odluke u pravom smislu, već može davati samo preporuke. Šović je naglasila da veštačka inteligencija, iako može obraditi velike količine podataka, nema svest, moralne kriterijume ili intuiciju, što su sve bitne komponente ljudskog odlučivanja. „Glavnu reč ovde mora da ima čovek“, zaključila je ona.
Premijer Albanije, Edi Rama, predstavio je Dielu kao način za povećanje transparentnosti i efikasnosti rada vlade, s ciljem da Albanija postane članica Evropske unije do 2030. godine. Ovaj potez je izazvao brojne reakcije, uključujući kritike opozicije koja ga je nazvala „političkim cirkusom“. Prema rečima vođe poslaničke grupe Demokratske stranke, oni ne mogu da podrže Dielu kao ministarku.
Šović je takođe upozorila na potencijalne probleme vezane za odgovornost u slučaju greške sistema, kao i na mogućnost zloupotrebe sistema. U slučaju da veštačka inteligencija pogreši, nejasno je ko snosi odgovornost – da li su to programeri, premijer ili državni službenici. Takođe je naglasila da postoji rizik od nove vrste korupcije, gde bi tenderi mogli biti „namešteni“ putem algoritama umesto ručno, što bi dodatno otežalo proces transparentnosti.
Albanska vlast pokušava da smanji korupciju implementacijom Diele, ali, prema Šović, sistem je netransparentan. Ne zna se koji se modeli koriste, na kojim podacima je treniran, niti ko je odgovoran za njegovo programiranje i testiranje. „Ne postoji nezavisni audit“, rekla je ona, naglašavajući da su ovi problemi ozbiljni i da mogu uticati na poverenje građana u institucije.
Ipak, Šović je priznala da veštačka inteligencija može imati koristi ukoliko se pravilno razvije. Ukoliko je trenirana na pravim podacima i algoritmi su pravilno podešeni, može pomoći u otkrivanju prevara, posebno u finansijskom sektoru. Navela je primer iz Švedske, gde je AI korišćen u zdravstvu da pomogne radiolozima u otkrivanju raka dojke, gde je veštačka inteligencija uspela da identifikuje više potencijalno opasnih promena nego ljudski stručnjaci.
Diela je predstavljena u parlamentu kao virtuelni „ministar“ generisan veštačkom inteligencijom, koji je tokom trominutnog obraćanja istakao vrednosti odgovornosti, transparentnosti i nediskriminatorne službe. U ovom kontekstu, Rama je izjavio da će Diela pomoći vladi da radi brže i efikasnije, ali je istovremeno potrebno postaviti jasna pravila i odgovornosti kako bi se izbegli potencijalni problemi.
U zaključku, iako Diela predstavlja inovaciju u upotrebi tehnologije u vladi, postoji mnogo pitanja koja ostaju otvorena u vezi sa njenom funkcijom, odgovornošću i potencijalnim zloupotrebama. Na kraju, ljudski faktor ostaje ključan u donošenju odluka, a veštačka inteligencija može biti koristan alat, ali ne i zamena za ljudsko odlučivanje.
