Skupština Albanije usvojila je danas deklaraciju koja se odnosi na „nevinost bivših lidera“ tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i zatražila od Specijalizovanih veća u Hagu da, kroz pravičan i nepristrasan proces, proglase nevinima Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija. Ova deklaracija dolazi u trenutku kada se bivši vođe OVK suočavaju sa ozbiljnim optužbama koje se tiču ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
U deklaraciji se tvrdi da je OVK bila „legitiman oslobodilački pokret“ koji se borio za prava i slobode Albanaca na Kosovu i Metohiji. Predstavnici albanske vlade ističu da su postupci Specijalnog tužilaštva u Hagu potencijalno pogrešno tumačenje istorijskih okolnosti sukoba. Takođe, naglašavaju da su bivše vođe OVK ostale predstavnici težnji Albanaca za slobodom i samoopredeljenjem, a njihova borba se opisuje kao zasnovana na „univerzalnim principima ljudskih prava“.
U tekstu deklaracije se navodi da je agresija NATO-a 1999. godine na Saveznu republiku Jugoslaviju „potvrdila legitimitet te borbe“ i označila „kriminalnu prirodu“ tadašnjeg režima. Ovaj stav je u skladu sa ranijim izjavama političkih lidera u Albaniji, koji često ističu da je intervencija NATO-a bila nužna kako bi se okončale patnje Albanaca tokom rata.
Skupština Albanije najavila je preduzimanje „svih potrebnih diplomatskih i političkih koraka“ u međunarodnim forumima kako bi se očuvala „istorijska istina“ o ratu OVK i kako bi pravda bila sprovedena na pravičan način. To ukazuje na želju vlade da se borba OVK prepozna kao legitimna, a njeni lideri kao žrtve političkih i pravnih pritisaka.
Bivši lideri OVK trenutno su optuženi po osnovu individualne krivične odgovornosti u šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti i u četiri tačke za ratne zločine. Optužnica se odnosi na krivična dela koja su, kako se navodi, vršena najkasnije od marta 1998. godine do kraja septembra 1999. godine, na više od 40 mesta širom Kosova i Metohije, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su u pritvoru u Hagu od hapšenja novembra 2020. godine, a suđenje je počelo u aprilu 2023. godine. Tokom suđenja, očekuje se da će se izneti različiti dokazi i svedočanstva koja će oblikovati ishod postupka.
Tzv. OVK je tokom 1998. i 1999. godine bila uključena u brojne zločine, uključujući ubistva i otmice pripadnika vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srba i drugih nealbanaca, kao i Albanca koji nisu prihvatili da budu njeni članovi ili pomagači. Ove činjenice su i dalje predmet rasprava u međunarodnim krugovima i često se koriste kao argumenti u kontekstu trenutnih optužbi protiv bivših lidera OVK.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Albanije i Srbije, kao i percepciju sukoba na Kosovu u međunarodnoj zajednici. Dok albanske vlasti insistiraju na legitimitetu borbe OVK, srpska strana često ističe zločine koje je ta vojska počinila tokom sukoba.
U svetlu ovih događaja, dalja rasprava o istorijskim činjenicama, pravdi i pomirenju na Balkanu ostaje ključna. U tom kontekstu, kako se budu razvijali procesi u Hagu i kako će se različite strane odnositi prema ovim pitanjima, ostaje da se vidi. U međuvremenu, politička klima u Albaniji postaje sve napetija, s obzirom na to da se očekuje kraj suđenja i moguće presude koje bi mogle imati dugoročne posledice po stabilnost regiona.
