Zet Donalda Trampa, Džared Kušner, i njegova investiciona kompanija „Affinity Partners“ odustali su od planirane izgradnje hotela i memorijalnog muzeja na mestu nekadašnjeg Generalštaba u Beogradu. Ova zgrada je uništena tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Investicija vredna 750 miliona evra, kao i dodatne ekonomske koristi, sada su propale, a Beograd će ostati sa ruševinama umesto sa planiranim projektom.
Kušnerova kompanija je saopštila da se povlači iz projekta zbog „značaja koji veliki projekti treba da imaju ujedinjujući karakter, a ne da dele“, dodajući da poštuju narod Srbije i grad Beograd. U međuvremenu, novac koji je trebao da bude uložen u Beograd sada će otići u Albaniju, gde je Kušner dočekan s otvorenim rukama za izgradnju hotelskog kompleksa. Ova situacija je izazvala brojne negativne reakcije u Srbiji, posebno među onima koji su smatrali da je projekat bio izložen prekomernim pritiscima i protestima.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je svoje razočaranje zbog propale investicije, ističući da je to bila velika prilika koja je izgubljena. On je naglasio da su blokade i protivljenje javnosti doprineli gubitku značajne investicije, koja bi donela nova radna mesta i unapredila ekonomsku situaciju. Vučić je kritikovao „blokadere“ koji su, prema njegovim rečima, imali za cilj da ocrne Srbiju i spreče njen razvoj.
On je takođe napomenuo da je ovo pokazatelj kako se Srbija suočava sa propuštenim prilikama, te da će ostati sa srušenom zgradom bez ikakvih planova za obnovu. Vučić je dodao da će preduzeti pravne korake protiv onih koji su učestvovali u kampanji protiv projekta, smatrajući da je to bila klasika korupcije, ali da u ovom slučaju nije bilo stvarne korupcije.
Reakcije na ovu vest su podeljene. Dok su neki političari i aktivisti slavili povlačenje Kušnera kao pobedu, drugi su ukazivali na ozbiljne posledice po ekonomiju Srbije. Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta izjavila je da je ovo „velika pobeda“, dok je Janko Veselinović iz SSP-a konstatovao da je „spasen Generalštab“. Pavle Grbović iz PSG-a ocenio je da će ovaj događaj ostati zabeležen kao najgluplji pokušaj političke korupcije prema SAD.
S druge strane, advokat i poslanik SNS-a, Vladimir Đukanović, optužio je blokadere za uništavanje investicija i pokvarene odnose sa Trampovom administracijom. On je naglasio da je Albanija već obezbedila investicije koje će značajno unaprediti njen položaj, dok Srbija ostaje bez značajnih projekata.
U kontekstu javnih reakcija, Ivan Radovanović, kolumnista, zahtevao je da oni koji su se protivili investiciji snose posledice i da plate gubitak. On je kritikovao sve koji su se protivili razvoju i investicijama, nazivajući ih „frustriranim protestantima“.
Ovaj događaj ponovo je otvorio diskusiju o budućnosti Beograda i Srbije u celini, kao i o važnosti privlačenja stranih investicija. Mnogi su se zapitali kako će Srbija dalje napredovati s obzirom na nedavnu istoriju problema sa investicijama i javnim protestima. Dok se situacija razvija, jasno je da će izazovi ostati prisutni, a pitanje investicija i daljeg razvoja ostaje ključno za budućnost Srbije.
