U malinogorjima Zapadne Srbije, berba crvenog zlata, kako se često naziva malina, ove godine traje izuzetno kratko. Razlozi za to su veoma loši vremenski uslovi koji su značajno uticali na prinos. Rani mraz, padavine, a zatim i ekstremne temperature tokom berbe doprineli su da se rod maline potpuno desetkuje.
Dr Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo, ističe da su klimatske promene glavni uzrok lošeg roda maline ove godine. Umesto očekivanih 60 do 80 hiljada tona maline, proizvođači beleže daleko manje količine. Osim smanjenja prinosa, problema ima i s kvalitetom. Visoke temperature i spektralna zračenja uticali su na kondiciju biljaka, uzrokujući pogoršanje lisne mase i sitne plodove. Takvi plodovi ne odgovaraju standardima koje su kupci navikli da očekuju, što može imati dugoročne posledice na tržište malina.
Kriza u srpskom malinarstvu preti da, nakon više od 50 godina, Srbija izgubi status značajnog proizvođača ove vrste voća. Prema podacima, u Srbiji je pod malinjacima oko 19.000 hektara, ali se u praksi procenjuje da je ta površina manja od 8.000 hektara, a situacija se i dalje pogoršava. Ako se ovakvi trendovi nastave, Srbija će se suočiti s ozbiljnim izazovima u očuvanju svoje pozicije na svetskom tržištu.
Leposavić naglašava da je hitno potrebno pronaći rešenja kako bi se prevazišla ova kriza. U tom procesu bi svi učesnici u malinarskom poslu trebalo da se uključe. On ukazuje na to da država nije učinila dovoljno u rešavanju problema malinarstva, a Radna grupa koja je formirana 2018. godine nije pružila konkretne odgovore.
Pored lošeg vremena, postoji i potreba za drugačijim pristupom u proizvodnji malina. Leposavić naglašava važnost poznavanja tržišta i rada na marketingu. Takođe, ukazuje na činjenicu da su naši otkupljivači i izvoznici često pravili greške u određivanju cena, što može dodatno otežati situaciju.
Jedan od ključnih problema je i nedostatak odgovarajućeg sadnog materijala, ali i mnogi drugi faktori. Potrebno je sagledati probleme u celini i ponuditi rešenja koja će omogućiti oporavak malinarstva. Srbija je oduvek bila sinonim za kvalitet maline, i važno je da se taj status očuva.
U trenutnoj situaciji, malinjaci su pogođeni ne samo klimatskim promenama, već i nedostatkom adekvatne podrške i strategije za oporavak. Proizvođači malina se suočavaju s velikim izazovima, a rešenja moraju biti brza i efikasna kako bi se sprečilo daljnje smanjenje površina pod malinjacima i gubitak tržišne pozicije.
S obzirom na sve navedeno, potrebno je hitno delovanje svih aktera u malinarstvu, kako bi se osigurao opstanak ove važne grane poljoprivrede u Srbiji. Samo zajedničkim naporima može se prevazići trenutna kriza i očuvati tradicija i kvaliteta srpske maline, koja je poznata širom sveta.
Proizvođači se nadaju da će se situacija poboljšati u narednim godinama, ali to zahteva ozbiljno preispitivanje trenutnih praksi i strategija. Srbija mora ostati lider u proizvodnji malina i raditi na tome da se očuva kvalitet koji su kupci odavno prepoznali.
