Sve više mladih u Srbiji se okreće lekovima za smirenje kao brzom rešenju za stresne situacije, često uz prećutnu saglasnost roditelja. Mnogi mladi ljudi koriste tablete iz kućne apoteke kako bi se nosili sa tremom pred ispite ili druge izazove. Psiholog Marija Petrović upozorava na opasnosti ovog fenomena, ističući da roditelji često igraju ključnu ulogu u dostupnosti ovih lekova.
Petrović je naglasila da se često susreće sa situacijama gde deca priznaju da uzimaju lekove za smirenje na preporuku svojih roditelja. „Meni mama daje lek za smirenje kada sam uznemiren ili kada idem na ispit,“ često je izjava koju čuje. Ova dostupnost lekova u porodici može stvoriti pogrešnu percepciju da su ovi lekovi bezopasni.
Osim toga, Petrović je ukazala na problem s prepisivanjem lekova. Iako se lekovi za smirenje često prepisuju, kontrolni pregledi su često nedovoljni. „Kada govorimo o institucionalizovanim pregledima, oni su često kratki zbog velikog broja pacijenata,“ objašnjava ona. Takođe, pacijenti ponekad ne odlaze na redovne preglede, što može dovesti do nepravilnog uzimanja lekova.
Psihijatar Lela Trninić je ranije objasnila da lekovi za smirenje, najčešće iz grupe benzodiazepina, deluju na centralni nervni sistem, pomažući u smanjenju unutrašnje napetosti. Međutim, važno je napomenuti da anksioznost i napetost ne moraju uvek zahtevati lekove. Trninić ukazuje na to da se sve više mladih suočava sa mentalnim problemima, posebno anksioznošću i depresijom, što je postalo izraženije nakon pandemije koronavirusa.
Mnogi mladi osećaju strah i uznemirenost, što ih često dovodi do toga da vide lekove za smirenje kao jedini način za rešavanje svojih problema. „Mladi žive u izazovnom vremenu i često se suočavaju s emocionalnim i socijalnim problemima,“ ističe Trninić. Zbog toga je važno razvijati alternative, kao što su fizička aktivnost, druženje i metode mišićne relaksacije, koje mogu pomoći u lečenju anksioznosti.
Povećana upotreba lekova za smirenje među mladima može imati dugoročne posledice na mentalno zdravlje. Osim što lekovi mogu izazvati zavisnost, njihovo nepropisno korišćenje može dovesti do dodatnih problema. Stoga je važno raditi na edukaciji kako roditelja, tako i mladih, o rizicima i pravilnom korišćenju ovih lekova.
Roditelji bi trebali biti svesni svoje uloge u dostupnosti lekova i podsticati otvorenu komunikaciju sa svojom decom o stresu i načinima kako ga prevazići bez lekova. Uloga stručnjaka i terapeuta je da pruže podršku i alternativne strategije za suočavanje sa stresom.
U svetlu ovih informacija, važno je da se društvo fokusira na sveobuhvatnu podršku mentalnom zdravlju mladih. To uključuje stvaranje prostora za razgovor o emocijama, pružanje resursa za pomoć i promovisanje zdravih načina suočavanja sa stresom. Kroz zajednički rad roditelja, stručnjaka i mladih, moguće je smanjiti zavisnost od lekova za smirenje i promovisati zdravlje uma.
