Zagazenost vazduha ovih dana je jedna od glavnih tema u regionu. U Crnoj Gori, situacija u Pljevljima je posebno alarmantna, gde su izmerene rekordne vrednosti zagađenja. U Bosni i Hercegovini, situacija je još dramatičnija s obzirom da se Sarajevo našlo na listi najzagađenijih gradova u svetu, dok su gradovi u Srbiji beležili izrazite nivoe zagađenja u prve dve sedmice marta.
Zagađenje vazduha postaje posebno aktuelna tema tokom zimskih meseci. U Crnoj Gori, stručnjaci i predstavnici institucija, uključujući predsednika Jakova Milatovića, opisali su situaciju u Pljevljima kao katastrofalnu. Ivana Vojinović, direktorka Centra za klimatske promene Univerziteta Donja Gorica, govorila je o ovom problemu i naglasila da zagađenje nije incidentna pojava, već sistemski problem koji traje decenijama.
Vojinović je ukazala na to da se tokom zimskih meseci, kada se aktiviraju sistemi za grejanje, dolazi do značajne eskalacije zagađenja. U Crnoj Gori se suočavaju sa sezonskim zagađenjem, a Pljevlja su, prema njenim rečima, najteže pogođena. Međutim, i drugi gradovi u Crnoj Gori, kao što su Bijelo Polje i Podgorica, takođe beleže visoke nivoe zagađenja.
Ona je objasnila da su glavni uzroci zagađenja u Crnoj Gori i regionu višestruki, ali je učestala upotreba uglja jedan od ključnih faktora. U Pljevljima, problem je dodatno pogoršan zbog korišćenja uglja u individualnim ložištima i gradskim kotlarnicama, kao i radom termoelektrane Pljevlja. U ovom gradu se nalaze brojne kotlarnice koje doprinose zagađenju, a situacija se dodatno komplikuje zbog meteoroloških uslova.
Pored Crne Gore, i Bosna i Hercegovina, Srbija i Severna Makedonija se suočavaju sa sličnim izazovima. U svim ovim zemljama, dominantno se koristi ugalj za proizvodnju električne energije, što znatno pogoršava kvalitet vazduha. Vojinović je istakla da je potrebno pronaći rešenja koja će smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i preći na održivije izvore energije.
„Zagađenje vazduha je problem koji zahteva hitnu reakciju i sistemski pristup. Neophodno je raditi na unapređenju infrastrukture, uvesti strože ekološke standarde i podsticati korišćenje obnovljivih izvora energije“, istakla je Vojinović. Ona je naglasila da je važno da se svi sektori društva uključe u rešavanje ovog problema, uključujući vlade, industriju i građane.
U regionu postoji i potreba za većim nivoom svesti o zagađenju i njegovim posledicama po zdravlje. Ljudi treba da budu informisani o rizicima koje donosi zagađen vazduh, kao i o načinima na koje mogu doprineti smanjenju zagađenja.
Vojinović je takođe naglasila da meteorološki uslovi igraju značajnu ulogu u zagađenju vazduha, posebno tokom zimskih meseci kada su temperature niske, a smog se duže zadržava u atmosferi. Ovaj fenomen dodatno otežava situaciju u urbanim sredinama, gde se zagađenje kumulira.
U svetlu ove situacije, važno je da se preduzmu hitne mere kako bi se sprečilo dalje pogoršanje kvaliteta vazduha. Regioni u kojima je zagađenje najizraženije moraju hitno reagovati i implementirati strategije koje će omogućiti prelazak na čistije i održivije izvore energije.
U zaključku, situacija sa zagađenjem vazduha u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Srbiji zahteva ozbiljnu pažnju i akciju sa svih strana. Samo zajedničkim naporima moguće je ostvariti poboljšanje kvaliteta vazduha i zaštitu zdravlja građana.
