Vremenske nepogode stižu nakon toplotnog talasa koji je zadesio Srbiju proteklih dana. Danas je aktiviran narandžasti meteoalarm zbog očekivanog jakog pljuska kiše, koji može doneti više od 30 litara padavina po metru kvadratnom. U pojedinim delovima zemlje moguć je i grad. Vremenska prognoza za danas najavljuje sparno i nestabilno vreme, sa kišom i intenzivnim pljuskovima i grmljavinom, posebno u južnim i zapadnim delovima Srbije. Najveće količine kiše očekuju se u oblasti Ivanjice, Nove Varoši i Priboja, dok će najmanje padavina biti u Vojvodini. Uz padavine, očekuje se i pojačan do jak jugoistočni vetar. Temperature će biti nešto niže u odnosu na prethodne dane, kretajući se od 29 do 33 stepena.
Nakon kišovitog perioda do četvrtka, vreme će se stabilizovati i ponovo će biti suvo, sunčano i veoma toplo. Drugi deo sedmice donosi temperature iznad 35 stepeni. Međutim, ipak treba obratiti pažnju na vremenske promene i mogućnost nepogoda, kako bi se preduzele odgovarajuće mere opreza.
Uprkos vremenskim nepogodama koje zahvataju kopnene delove sveta, takođe treba obratiti pažnju na zagrevanje okeana. Najnovija istraživanja pokazuju da je jugozapadni deo Pacifika najtopliji u poslednjih 653 godina. Koralni grebeni, ili morske kišne šume kako ih još nazivaju, su ugroženi zbog visokih temperatura okeana. Zagrevanje okeana izaziva morske toplotne talase koji dovode do izbeljivanja korala i ugrožavaju životna staništa morskih organizama. Tihi okean je glavni faktor klimatskih promena, što utiče na ekosisteme širom sveta, ciklone i padavine na ostrvima južnog Pacifika.
Posebno su oštećeni veliki korali koji su vitalni za održavanje ekosistema koralnih grebena. Naučnici ističu da su delovi Tihog okeana najtopliji od 14. veka, što dovodi do ozbiljnih problema u očuvanju koralnih grebena i njihovog bogatog biodiverziteta. Klimatske promene imaju ozbiljan uticaj na morske ekosisteme i pojedine vrste, te je neophodno preduzeti mere zaštite kako bi se sačuvalo bogatstvo podvodnog sveta.
U ovom kontekstu, važno je da naučnici, donosioci odluka i šira javnost budu svesni ozbiljnosti posledica zagrevanja okeana i klimatskih promena. Samo zajedničkim naporima i angažovanjem možemo zaustaviti dalje oštećenje morskih ekosistema i sačuvati jedan od najvažnijih delova biodiverziteta našeg planete. Važno je razvijati svest o potrebi očuvanja prirode i stvaranju održivih pristupa u eksploataciji morskih resursa. Samo na taj način možemo obezbediti zdravu budućnost za naše okeane i morske životinje.
