Većina država Zaliva, uključujući Kuvajt, Oman i Bahrein, gotovo u potpunosti zavisi od desalinizovane vode za piće, što ih čini izuzetno ranjivim na moguće vojne napade. Stručnjaci upozoravaju da bi ciljano uništavanje ovih postrojenja predstavljalo ratni zločin i moglo bi izazvati krizu sa nesagledivim posledicama. U ovom regionu, koji je tokom poslednjih nekoliko decenija prešao iz retko naseljenog u bogate nacije, desalinizacija mora se često zanemaruje, iako je ključna za opstanak.
Države poput Kuvajta i Omana dobijaju čak 90% svoje vode za piće iz desalinizovanih izvora, dok Bahrein i Saudijska Arabija zavise u velikoj meri od ovog procesa. Veliki gradovi kao što su Abu Dabi, Dubai, Doha, Kuvajt i Džeda gotovo u potpunosti oslanjaju se na desalinizovanu vodu, što se pokazuje kao ključni faktor za njihov razvoj i prosperitet.
Međutim, infrastruktura za desalinizaciju čini ove zemlje veoma ranjivim na vojne sukobe. Ove nedelje, vlasti u Bahreinu su izvestile o napadu iranskog drona koji je oštetio postrojenje za desalinizaciju, ali su naglasili da snabdevanje vodom nije ugroženo. Incident je usledio nakon optužbi iranskog ministra spoljnih poslova da su Sjedinjene Države napale postrojenje na iranskom ostrvu Kešm, što je označeno kao „opasna eskalacija“.
Ova situacija otvara vrata za mogućnost da bi koordinisani napadi na desalinizacione fabrike mogli dovesti do katastrofalnih posledica. Stručnjaci ističu da u državama Zaliva postoji stotine ovakvih postrojenja koja snabdevaju oko 100 miliona ljudi. Za razliku od Irana, koji se oslanja na reke i podzemne vode, države Zaliva gotovo nemaju prirodne izvore slatke vode. U tom kontekstu, napadi na desalinizaciju bi predstavljali „nezamislivu eskalaciju“, kako upozorava Majkl Kristofer Lou, direktor Centra za Bliski istok na Univerzitetu u Juti.
Ako bi napadi na ova postrojenja bili namerni, to bi predstavljalo ratni zločin, tvrdi Loran Lamber iz Instituta za postdiplomske studije u Dohi. On naglašava da bi političke i psihološke posledice takvih akcija bile teške i dalekosežne, upoređujući ih sa potencijalnim upotrebom nuklearnog oružja. U ovom trenutku, zemlje Zaliva imaju zalihe vode koje traju samo nekoliko nedelja, što dodatno pojačava zabrinutost o njihovoj sigurnosti.
Stručnjaci smatraju da se pravila ratovanja menjaju, a napadi na civilnu infrastrukturu kao što su postrojenja za desalinizaciju mogli bi označiti novi nivo sukoba u ovoj već napetoj regiji. U svetlu ovih događaja, situacija u Persijskom zalivu ostaje izuzetno krizna, a međunarodna zajednica mora pažljivo pratiti razvoj događaja kako bi se izbegla humanitarna katastrofa.
