Kako prenosi Al Džazira, jedan neimenovani zvaničnik Hezbolaha izjavio je da pokret neće vojniki intervenisati ukoliko američki napadi na Iran budu ograničeni. Međutim, ukoliko bi ciljevi tih napada uključivali svrgavanje iranskog režima ili napad na ajatolaha Hamneija, Hezbolah bi bio spreman da interveniše. Ova izjava naglašava ozbiljnost situacije, jer bi napad na Hamneija predstavljao „crvenu liniju koja se ne može ignorisati“. Prema njegovim rečima, u tom bi slučaju rat sa ciljem rušenja iranskog režima odmah doveo do rata između Izraela i Libana.
Zvaničnik je dodatno istakao da bi takva intervencija Hezbolaha bila borba za opstanak, a ne ograničena akcija. Smatra se da bi odgovor pokreta na izraelske napade imao određene granice, ali je naglašeno da se ne može dopustiti da izraelski napadi prolaze bez odgovora i da traju beskonačno. Ove izjave dolaze u trenutku kada su Sjedinjene Američke Države povećale vojno prisustvo u Persijskom zalivu i na Bliskom istoku, zbog ponovljenih pretnji o napadu na Teheran ako pregovori između dve strane ne budu uspešni.
Libanske vlasti su zabrinute da bi Hezbolah, koji ima veliki arsenal raketa, mogao biti umešan u bilo kakvo regionalno eskaliranje, posebno u sukobu sa Izraelom. Generalni sekretar Hezbolaha, Naim Kasim, upozorio je prošlog meseca da bi bilo koji novi rat protiv Irana mogao da „zapali region“. Od novembra 2024. godine, kada je postignut dogovor o primirju koji je okončao rat između Hezbolaha i Izraela, Kasim je naglasio da se Hezbolah nalazi u „odbrambenom položaju“ i da podržava libansku državu, koja je pojačala vojno prisustvo na jugu zemlje.
Libanski ministar spoljnih poslova pozvao je Hezbolah da „ne ulazi u novu avanturu“ i da izbegne dalju destrukciju Libana. Ova situacija ukazuje na sve veću tenziju u regionu, gde se svi akteri nalaze na ivici sukoba. U ovom kontekstu, važno je da međunarodna zajednica deluje kako bi sprečila dalju eskalaciju i očuvala stabilnost u regionu.
U poslednjih nekoliko meseci, pretnje i provokacije su se povećale, a Hezbolah se suočava s teškim odlukama. Njihova odluka da intervenišu ili ne na američke napade na Iran može značajno uticati na regionalnu stabilnost. Sa jedne strane, Hezbolah želi da zaštiti iranski režim, koji je njihov glavni saveznik, dok sa druge strane, mora da uzme u obzir posledice koje bi vojne akcije mogle imati na Liban.
U međuvremenu, Izrael nastavlja da se priprema za sve moguće scenarije, uključujući i potencijalne napade Hezbolaha. Izraelski vojni vrh je svesno pojačao akcije usmerene ka smanjenju pretnje koju predstavlja Hezbolah, a svaki novi sukob mogao bi dovesti do katastrofalnih posledica za ceo region.
Na kraju, jasno je da se situacija na Bliskom istoku komplikuje, a odluke koje se donose danas mogu imati dalekosežne posledice. Hezbolah je suočen s izazovima koji mogu promeniti dinamiku moći u regionu, a kako se situacija razvija, biće važno pažljivo pratiti sve korake i odluke koje donose ključni akteri. Ova tenzija između velikih sila, regionalnih igrača i unutrašnjih faktora u Libanu i Iranu stvara složen scenarij koji zahteva mudre i promišljene reakcije svih strana.
