U nedavno objavljenoj knjizi „Ajnštajnovi protokoli“, nemački pisac i novinar Peter fon Beker otkriva transkripte privatnih razgovora slavnog naučnika Alberta Ajnštajna iz poslednjih godinu i po dana njegovog života. Ovi razgovori, vođeni sa Ajnštajnovom devojkom Johanom Fantovom, pružaju uvid u njegove političke stavove, duboko interesovanje za umetnost i muziku, kao i lični pogled na svet.
Fantova je beležila svoje razgovore sa Ajnštajnom u dnevnicima, koji su otkriveni tek 2004. godine, a Beker je analizirao te zapise za svoju knjigu. U tim transkriptima, Ajnštajn se opisuje kao „magnet za sve lude ljude“, ističući svoju sklonost da razume i pomaže ljudima koji su u nevolji. „Duboko mi je žao ovih ljudi, što je takođe razlog zašto pokušavam da im pomognem“, rekao je Ajnštajn, naglašavajući svoju empatiju prema ljudima čije je razmišljanje bilo drugačije.
Prema rečima Bekera, Fantova je dokumentovala Ajnštajnov svakodnevni život, uključujući njegove misli, šta je čitao i slušao. Ovi transkripti su pronađeni u Prinstonu, gde je Ajnštajn godinama istraživao u Institutu za napredne studije. Beker je rekao da je bio oduševljen što je mogao zaviriti u um i srce jedne od najpoznatijih ličnosti 20. veka. Čak i u poznim godinama, Ajnštajn je bio otvoren za nova saznanja, tolerantan prema različitim mišljenjima i aktivno zainteresovan za politiku.
Ajnštajn je bio odlučan kritičar kapitalizma i naoružavanja tokom Hladnog rata. U jednom od svojih razgovora iz februara 1954. godine, rekao je: „Da, ja sam stari revolucionar, kao što uvek kažeš – da, jesam, politički sam još uvek Vezuv koji bljuje vatru.“ Kritikujući „gomilanje naoružanja na Istoku i Zapadu“, Ajnštajn se takođe zalagao za humanost i pravdu, ističući ekstremno bogatstvo i neograničeni kapitalizam kao glavne probleme.
Fon Beker napominje da bi Ajnštajn danas bio protivnik i kritičar američkog predsednika Donalda Trampa, kao i ograničenja slobode izražavanja. U tom kontekstu, Ajnštajn, koji je bio „državni neprijatelj broj jedan“ pod nacističkim režimom zbog svog jevrejskog porekla, nikada se nije vratio u Nemačku nakon što je pobegao od Hitlera. Nakon Holokausta, Ajnštajn je podržavao osnivanje Izraela kao sigurnog utočišta za Jevreje, ali je takođe bio kritičan prema novoj izraelskoj državi.
On je snažno zagovarao jednaka prava između jevrejskih Izraelaca i arapskih Palestinaca, a Beker smatra da bi Ajnštajnov moralni i intelektualni autoritet bio od velike važnosti u današnjim vremenima. „Dirljivo je videti da je istovremeno uvek žestoko zagovarao jednaka prava“, zaključuje Beker, naglašavajući koliko bi danas bilo važno imati glas poput Ajnštajnovog koji bi se mogao čuti na svim stranama.
Knjiga „Ajnštajnovi protokoli“ nudi jedinstven uvid u ličnost jednog od najvećih naučnika u istoriji, prikazujući njegovu ljudsku stranu kroz razgovore sa voljenom osobom. Ova otkrića ne samo da obogaćuju naše razumevanje Ajnštajna kao naučnika, već i kao društvenog mislioca koji se borio za pravdu i ljudska prava tokom turbulentnog perioda u istoriji. U svetlu ovih novih informacija, Ajnštajn postaje ne samo ikona nauke, već i simbol ljudske empatije i društvene odgovornosti.
