Nova vrsta univerzalne vakcine protiv koronavirusa uspešno je prošla prvu fazu kliničkih ispitivanja na ljudima, što predstavlja istorijski korak ka potpunoj zaštiti od budućih pandemija. Razvijena od strane istraživača sa Univerziteta u Kembridžu i kompanije DIOSynVax, vakcina se razlikuje od dosadašnjih jer koristi veštačku inteligenciju za predviđanje mutacija virusa i njihovo sprečavanje pre nego što se pojave.
Ispitivanje je sprovedeno na 39 zdravih dobrovoljaca i pokazalo je da je vakcina bezbedna, bez značajnih neželjenih efekata. Ono što je čini revolucionarnom jeste njen dizajn: vakcina ne cilja specifičan soj virusa, već čitavu porodicu Sarbeco koronavirusa, uključujući SARS-CoV-2, originalni SARS, kao i brojne viruse koji trenutno cirkulišu među slepim miševima.
Ova studija označila je još jednu prekretnicu – prvi put je na ljudima testirana vakcina čiji je aktivni sastojak u potpunosti kreiran putem kompjuterskih simulacija. Naučnici su koristili veštačku inteligenciju i mašinsko učenje kako bi dizajnirali „super-antigen“. Ova tehnologija koristi AI dizajniran „super-antigen“ koji pruža trajnu zaštitu od širokog spektra virusa, čak i dok oni mutiraju.
Umesto da se fokusira na jedan soj, AI sistem je analizirao genetske informacije hiljada koronavirusa prikupljenih širom sveta, identifikovao njihove zajedničke karakteristike i spojio ih u jedan jedinstveni antigen. Profesor Džonatan Hini sa Univerziteta u Kembridžu, koji je predvodio istraživanje, ističe da novi pristup rešava problem vakcinacije iz korena. Dosadašnji pristup bio je reaktivan, pri čemu su vakcine menjane i ažurirane tek nakon pojave novih sojeva.
„Prebacili smo razvoj vakcina sa reaktivnog na otporan na budućnost. Naše vakcine će nastaviti da štite čak i kada virusi mutiraju u nove sojeve“, objašnjava Hini. Ovaj napredak omogućava čovečanstvu da „pobegne iz stalnog ciklusa jurenja za varijantama, što je do sada izgledalo kao kada pas juri sopstveni rep“.
Osim moćne zaštite, ova vakcina donosi olakšanje onima koji se plaše uboda. U kliničkom ispitivanju, vakcina je primenjena pomoću sistema mikro-fluidnog mlaza, što znači da se unosi u organizam bez upotrebe igle. Naučnici veruju da bi ovaj metod mogao značajno da ubrza masovne kampanje vakcinacije, naročito u delovima sveta gde je primena tradicionalnih injekcija otežana.
Iako su rezultati prve faze ohrabrujući, vakcinu čekaju dodatna testiranja. Planirana je veća studija (Faza 2) kako bi se potvrdila efikasnost na različitim grupama ljudi. Ipak, naučnici su uvereni da je ovo put ka sprečavanju novih pandemijskih katastrofa. Profesor Sol Faust, jedan od vodećih istraživača u studiji, ističe da bi, ako se ova klasa vakcina razvije pre izbijanja zaraze, milioni života mogli biti spaseni, zatvaranja izbegnuta, a ekonomija sačuvana.
Ista strategija „super-antigena“ u budućnosti bi mogla biti primenjena i na druge opasne viruse, poput ebole ili gripa. Ova vakcina predstavlja nadu za unapređenje javnog zdravlja i borbu protiv pandemija koje su u prošlosti izazivale velike gubitke. U svetu koji se suočava s novim izazovima u oblasti zdravstva, ovakve inovacije mogu značajno promeniti način na koji se pristupa vakcinaciji i prevenciji bolesti.
Sa razvojem vakcina koje su otporne na buduće mutacije virusa, čovečanstvo se može nadati da će se smanjiti broj obolelih i umanjiti efekti pandemija na društvo i ekonomiju.
