Tarik Prusac je, 1. maja, ubio svoju bivšu suprugu Elmu Godinjak u Sarajevu, koristeći službeni pištolj koji je imao u agenciji za obezbeđenje „SEC ONE“. Prema zakonima, Prusac nije imao pravo da nosi oružje van radnog mesta, ali je to učinio. Agencija „SEC ONE“ je prijavila krađu pištolja policiji tek nakon što je zločin počinjen.
Zakon o agencijama za zaštitu predviđa da agencije mogu posedovati vatreno oružje za samoodbranu, ali ga čuvari mogu nositi samo tokom obavljanja svojih dužnosti. Oružje pripada agenciji, a radnici ga moraju predati odmah nakon završetka radne smene. Prusac je, međutim, zadržao oružje, a agencija nije obavestila policiju o tome sve do ubistva.
Zločin se dogodio u stanu u ulici Omladinskih radnih brigada, kada je Prusac pucao u Elmu i ubio je na licu mesta. Nakon ubistva, pobegao je sa njihovom petogodišnjom ćerkom. U stan je ubrzo stigao brat ubijene, koji je doživeo stresni šok kada je zatekao stravičan prizor. Umesto da bude ranjen, on je izgubio svest.
Policija je pokrenula opsežnu potragu za Prusacem, koji je lociran u popularnoj ćevabdžinici. Pokušao je da se uklopi među turiste, ali je priveden bez povređenih. Njegova ćerka je pronađena nepovređena i predana nadležnim službama.
Elma Godinjak, novinarka, bila je žrtva ovog brutalnog femicida, a Prusac je bio u procesu razvoda, što se veruje da je bio motiv za zločin. On je redovno uhodio Elmu, a sumnja se da je postavljao skrivene kamere kako bi je pratio. Iako je prijavila njegovu pretnju policiji i imala meru zabrane prilaska, to nije sprečilo tragediju.
Prijatelji i poznanici su izrazili tugu i šok zbog njenog gubitka, ističući da Prusac, koji je radio kao obezbeđenje, nije uspeo da zaštiti ono što je najvrednije – svoju porodicu. Mnogi su se zapitali kako je moguće da su prijave o nasilju ostale bez odgovora, a zabrane prilaska postale samo formalnost.
Ova tragedija ponovo je otvorila pitanja o zaštiti žena od nasilja i efikasnosti pravnog sistema. Javnost se pita kako je moguće da sistem nije reagovao na brojne prijave i upozorenja, a mnogi smatraju da je vreme za promene u zakonodavstvu i zaštiti žrtava.
