Predsednik Minhenske bezbednosne konferencije, Volfgang Išinger, branio je odluku da se na ovogodišnjem skupu u februaru pozove krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD). Ova odluka naišla je na brojne kritike iz Sjedinjenih Američkih Država, koje smatraju da evropske zemlje i institucije ograničavaju slobodu govora.
Išinger, bivši nemački diplomat, naglasio je da uključivanje „dva ili tri stručnjaka za spoljnu politiku“ iz AfD-a, koji nisu bili pozivani prethodne dve godine, neće naškoditi konferenciji. On je izjavio da će to „izjednačiti uslove za igru“, preneo je Rojters. Ova izjava dolazi u trenutku kada je AfD klasifikovana kao „ekstremistička“ organizacija od strane nemačkih obaveštajnih službi.
U intervjuu za Rojters u Berlinu, Išinger je istakao da je važno da se AfD-u ne dozvoli da se predstavlja kao žrtva ili marginalizovana stranka isključena iz nemačkog političkog života. Iako je AfD prošle godine doživela porast podrške birača i postala glavni opozicioni faktor u Bundestagu, Išinger je naglasio da je teško objasniti stranim učesnicima zašto bi bilo ispravno ne razgovarati sa njenim predstavnicima na konferenciji.
On je takođe ukazao na to da se ne slaže sa spoljnom politikom AfD-a, posebno sa njenim protivljenjem zapadnoj vojnoj pomoći Ukrajini. Međutim, dodao je da bi „prisustvo debatama u Minhenu moglo da ima i obrazovni efekat“ na predstavnike te stranke. AfD je tokom protekle godine ojačala svoje veze sa Trampovim pokretom „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ (MAGA), što predstavlja sve veći izazov konzervativcima kancelara Fridriha Merca, posebno uoči pokrajinskih izbora 2026. godine.
Prošlogodišnja Minhenska bezbednosna konferencija obeležena je oštrim kritikama američkog potpredsednika Džej Di Vensa, koji je optužio evropske lidere za gušenje slobode govora i neuspeh u kontroli imigracije. Njegovi komentari, kao i sastanak sa liderkom AfD-a Alis Vajdel, izazvali su uznemirenost među evropskim saveznicima.
Išinger je rekao da još nije poznato da li će potpredsednik Vens prisustvovati ovogodišnjoj konferenciji, ali je naglasio da je svrha skupa suočavanje sa „teškim transatlantskim pitanjima“. On se nada da će, ako Vens dođe, iskoristiti priliku da objasni trenutne i buduće odluke američke spoljne politike, od kojih neke zahtevaju dodatna objašnjenja u Evropi.
Ova odluka o pozivu AfD-a na konferenciju izazvala je brojne debate o granicama slobode govora i o tome kako se organizacije koje se smatraju ekstremističkim treba uključiti u važne međunarodne diskusije. Dok neki smatraju da je važno omogućiti dijalog sa svim političkim akterima, drugi izražavaju zabrinutost da bi to moglo legitimizovati ekstremističke stavove.
U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, uključujući sukobe u Ukrajini i rastući populizam u Evropi, Išingerova odluka da pozove AfD može biti viđena kao pokušaj da se obezbedi sveobuhvatan pristup diskusijama koje se tiču globalne bezbednosti i budućnosti transatlantskih odnosa.
Bez obzira na kritike, Išinger ostaje čvrst u svom stavu da je važno uključiti sve strane u razgovor, čak i one koje se suočavaju sa ozbiljnim optužbama za ekstremizam. Njegov cilj je jasno da se otvore vrata komunikaciji i razumevanju, što bi moglo doprineti stabilnijem i koherentnijem pristupu međunarodnim izazovima.
