Najveći ledeni breg na svetu, A23a, se brzo raspada, saopštili su naučnici iz Britanskog antarktičkog instituta (BAS). Ovaj ledeni breg, koji je ranije težio skoro trilion tona i obuhvatao površinu od 3.672 kvadratna kilometra, pažljivo se prati od kada se odlomio od ledene ploče Filhner-Rone na Antarktiku 1986. godine. A23a je više puta nosio titulu „najvećeg postojećeg ledenog brega“ od 1980-ih, iako su ga nadmašili veći, ali kratkotrajni ledeni bregovi, kao što su A68 iz 2017. i A76 iz 2021. godine.
Endru Mejers, okeanograf iz BAS-a, izjavio je da se ledeni breg brzo raspada i izbacuje velike delove koji su klasifikovani kao veliki ledeni bregovi od strane Nacionalnog centra za led SAD. Sada se A23a smanjio na oko 1.700 kvadratnih kilometara, a topla voda i dolazak proleća na južnoj hemisferi ukazuju na to da će se ledeni breg verovatno brzo raspasti na manje delove. Tokom više od 30 godina, A23a je bio nasukan na morskom dnu Vedelovog mora, ali je 2020. godine odnesen okeanskim strujama i ponovo se zaglavio kod takozvanog Tejlorovog stuba.
Mejers je objasnio da A23a prati snažnu mlaznu struju poznatu kao Antarktička cirkumpolarna struja, koja ga vodi ka severoistoku. Ova struja će verovatno odneti breg i njegove delove dalje od obale Antarktika, u tzv. „aleju ledenih bregova“. A23a će se verovatno suočiti sa sličnom sudbinom kao i drugi megabregovi, poput A68 i A76, koji su se raspali u blizini Južne Džordžije.
Sa raspadom A23a, titulu najvećeg ledenog brega na svetu sada nosi D15a, koji ima oko 3.000 kvadratnih kilometara i prilično je statičan. A23a trenutno drži titulu drugog najvećeg ledenog brega, ali se očekuje da će se to brzo promeniti zbog nastavka fragmentacije. Viša temperatura vode i dolazak proleća na južnoj hemisferi ukazuju na to da će se A23a raspasti na delove premale da bi se dalje pratili.
Iako je odlomljavanje ledenih bregova prirodan proces, naučnici nisu imali dovoljno podataka da zaključe da li se broj tih velikih ledenih formacija povećava usled globalnog zagrevanja. Međutim, jasno je da su ledene ploče izgubile trilione tona leda zbog povećanog formiranja ledenih bregova i topljenja tokom poslednjih decenija, što je uglavnom rezultat zagrevanja okeanske vode i promena u okeanskim strujama.
Klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem dovode do alarmantnih promena na Antarktiku, što bi moglo dovesti do katastrofalnog porasta nivoa mora. Naučnici sa polarne istraživačke letelice BAS-a, RRS ser Dejvid Atenboro, posetili su A23a dok je bio nasukan na pragu kod Južne Džordžije. Uzorci prikupljeni tokom te misije su nedavno vraćeni u Veliku Britaniju na analizu.
Mejers je naglasio da je nasukavanje i oslobađanje hladne slatke vode verovatno imalo značajan uticaj na organizme na morskom dnu i u okolnoj vodi. Razumevanje ovih uticaja je ključno jer bi veliki ledeni bregovi mogli postati češća pojava kod Južne Džordžije kao posledica globalnog zagrevanja.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti promene u okeanskim strujama i njihov uticaj na ledene formacije, kako bi se bolje razumele posledice klimatskih promena na ekosisteme i globalne nivoe mora. Na osnovu trenutnih podataka, naučnici upozoravaju da bi kontinuitet ovih promena mogao dovesti do ozbiljnih ekoloških i ekonomskih izazova u budućnosti.
