Na Zimske zadušnice, veliki broj Srba posetio je devastirano pravoslavno groblje u južnom delu Kosovske Mitrovice, gde se sahrane Srbi ne obavljaju više od dve decenije. Mnogi su dolazili da se sete svojih predaka, ali su ih dočekali polomljeni i porušeni spomenici, korov i smeće. Rodbina i prijatelji teško pronalaze grobove svojih najmilijih jer spomenika sa jasnim natpisima gotovo da i nema.
Organizovane posete groblju traju više od 20 godina, a poslednjih godina Srbi dolaze i sopstvenim automobilima, bez straha. Protojerej Radoslav Janković, koji obilazi grobove, kaže da je tužna slika porušenih grobova veoma teška. On naglašava da Srbi dolaze da upale sveće i mole se za duše pokojnika, ponosni što na severu Kosovske Mitrovice, gde se nalazi islamsko groblje, nije porušen ni jedan spomenik.
Janković ističe da se nada da će Božji sud kazniti one koji su uništili spomenike, dok vernici nastavljaju da se mole za mir svojih predaka. Prema njegovim rečima, sudovi u ovom svetu mogu da pogreše, ali svi će se jednog dana suočiti sa Božjim licem. On poziva ljude da čine dobra dela i žive u miru, umesto da se osvećuju.
Jedan od Mitrovčana, Gradimir Draškić, koji je došao da upali sveću, ističe da se situacija na groblju godinama ne menja, a obećanja o obnovi ostaju neispunjena. On smatra da je sve zatvoreno i da se ništa ne rešava. Predrag Ivić, takođe iz Mitrovice, svedoči da je jedva pronašao grobove svojih predaka, dok Dragoljub Dražević apeluje na pojedince da sami obnove barem deo uništenog, umesto da čekaju na pomoć drugih.
Jovan Aleksić, koji je posmatrao uništene nadgrobne ploče, smatra da je to sramota ne samo za grad, već i za međunarodnu zajednicu. On se nada da će groblje jednog dana biti obnovljeno i da će pokojnici konačno počivati u miru.
Zimske zadušnice obeležene su i na prištinskom groblju, ali samo uz mali broj vernika. Paroh Staniša Arsić apeluje na raseljene Srbe da dođu i upale sveće. On napominje da je, iako je groblje nekada bilo zapušteno, sada moguće prići pojedinim delovima, ali upozorava na opasnosti koje donosi neodržavanje ograde koja je uklonjena tokom radova.
Arsić naglašava da je važno poštovati posmrtne ostatke i ne pomerati ih bez potrebe, pozivajući se na Svetopisamsku poruku da je zemlja Gospodnja svuda. U prošlosti su Srbi organizovano dolazili na zadušnice, ali ove godine je tek nekolicina ljudi došla samostalno da zapali sveće na prištinskom groblju.
Ova situacija ukazuje na duboke rane i nepravde koje su Srbi pretrpeli tokom godina, kao i na potrebu za obnovom i očuvanjem njihovog nasleđa. U svetu koji se suočava sa mnogo izazova, važno je da se očuva sećanje na one koji su nas napustili i da se njihovim životima odaje počast. Verovanje u bolja vremena i trud pojedinaca može doneti promene i obnovu, a nada ostaje da će jednog dana svi pokojnici imati mesto koje zaslužuju.
