Atina – U najnovijem istraživanju koje je sprovela kompanija „Palmos analisis“ o percepciji građana o korupciji, pokazalo se da čak 83 odsto Grka smatra da korupcija u njihovoj zemlji postoji u velikoj ili prilično velikoj meri. Osam od deset ispitanika izjavilo je da su se u proteklih 12 meseci susreli sa nekim oblikom korupcije. Ova anketa, koja je sprovedena u okviru Nacionalnog organa za transparentnost (NTA), otkriva zabrinjavajuće stavove građana o ovom fenomenu.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da najveći deo mladih ljudi, posebno onih do 24 godine, osuđuje korupciju i pokazuje nultu toleranciju prema njoj, sve dok se ne nađu u situaciji gde im je potrebna. Ovo implicira da se u društvu može primetiti određena doza hipokrizije, gde se vrednosti menjaju u zavisnosti od ličnih interesa.
Samo tri odsto ispitanika veruje da u Grčkoj uopšte nema korupcije ili da je ona prisutna u vrlo maloj meri. Sa druge strane, 64 odsto onih sa master ili doktorskom diplomom smatra da su fenomeni korupcije veoma rasprostranjeni. Ovi podaci ukazuju na to da visoko obrazovani građani imaju ozbiljna zapažanja o stanju u društvu i institucijama.
Jedan od ključnih nalaza istraživanja je da je korupcija najviše tolerisana kada je u pitanju saradnja između biznismena i vladinih zvaničnika, posebno u kontekstu promocije investicija. Ispitanici su takođe naglasili da se često susreću sa korupcijom prilikom donošenja povoljnih zakonskih regulativa koje olakšavaju investicije, kao i u slučajevima premeštanja vojnika. Ovi aspekti ukazuju na to da korupcija može imati ozbiljne posledice po društvo, uključujući i ekonomski razvoj i pravdu.
Prema istraživanju, 38 odsto ispitanih izjavilo je da su se susreli sa korupcijom u poslednjih godinu dana. Sektor u kojem se najčešće dešava korupcija je zdravstvo, pri čemu je 23 odsto ispitanika navelo da su imali negativna iskustva u ovoj oblasti. Takođe, 14 odsto ispitanika se izjasnilo da se korupcija najčešće javlja u javnoj upravi i lokalnoj samoupravi, dok je 13 odsto navelo politiku kao područje sklonost korupciji. Manje, ali i dalje značajan broj ispitanika, odnosno po sedam odsto, ukazalo je na korupciju u pravosuđu i urbanističkom planiranju, kao i u javnim radovima.
Aleksandra Rogaku, administratorka Nacionalne akademije nauka, istakla je da je korupcija međunarodno prepoznata kao jedan od glavnih uzroka odlaska visoko kvalifikovanih mladih naučnika iz zemalja sa visokom stopom korupcije. Ovi mladi stručnjaci često traže bolje prilike u zemljama koje nude institucionalnu stabilnost, meritokratiju i jednake mogućnosti.
Istraživanje „Palmos analisis“ predstavlja važan indikator percepcije korupcije u Grčkoj i pokreće pitanja o potrebi za reformama koje bi mogle smanjiti ovaj problem. Građani se sve više suočavaju s realnošću korupcije koja utiče na mnoge aspekte njihovih života, a institucije bi trebalo da preuzmu odgovornost i rade na jačanju transparentnosti i odgovornosti.
Ovo istraživanje može poslužiti kao podsticaj za širu diskusiju o potrebnim reformama u društvu i institucijama, kako bi se izgradilo poverenje građana i stvorila bolja budućnost za sve. U vremenu kada se očekuje da mladi ljudi preuzmu vođstvo u društvu, važno je obezbediti im čistije i pravednije okruženje u kojem će moći da se razvijaju i doprinosi društvenom napretku bez straha od korupcije.
