Sutra se navršava 35 godina od dana kada su Slovenci plebiscitom odlučili da izađu iz nekadašnje zajedničke države Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ova odluka je imala značajan uticaj ne samo na Sloveniju, već i na narode iz bivših jugoslovenskih republika koji danas žive i rade u Sloveniji. O ovoj temi za Euronews govorio je Zijad Bećirović iz Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije u Ljubljani.
Bećirović ističe da je Slovenija danas nezavisna i samostalna država, članica Evropske unije, NATO-a, Eurozone, Šengena i OECD-a. Ova članstva predstavljaju značajne uspehe za zemlju. Ipak, kako dodaje, postoje i izazovi, posebno u vezi sa socijalnim raslojavanjem i ekonomskim nejednakostima. „Kada pogledamo strukturu, s obzirom na tržišnu privredu, došlo je do različitih raslojavanja unutar stanovništva i pojedinih delova Republike Slovenije. Slovenija je 2004. godine bila vodeća država s najboljim pokazateljima prilikom pristupanja EU, ali danas se nalazi na repu, što znači da su druge države bolje iskoristile članstvo u Uniji“, objašnjava Bećirović.
On dodaje da je Slovenija u poslednjem veku ostvarila mnoge svoje istorijske interese, kao što su povratak Prekomurja nakon Prvog svetskog rata i postizanje nezavisnosti 1991. godine. Međutim, ukazuje na to da država danas nema jasno definisan cilj. „Kada imate cilj da postanete član EU i NATO-a, to mobiliše državu i društvo. Sada, kada je Slovenija bez cilja, ne znamo šta želi u budućnosti“, ističe Bećirović.
Problemi sa socijalnim nejednakostima ostaju prisutni, jer prema nekim istraživanjima, oko 15% građana živi ispod granice siromaštva, što je neprihvatljivo za zemlju članicu OECD-a. Bećirović se osvrnuo i na postojanje jugonostalgije među građanima, što dodatno ukazuje na složenost društvenih odnosa.
Kada je reč o narodima iz bivših jugoslovenskih republika koji žive u Sloveniji, Bećirović napominje da Ustav Republike Slovenije priznaje samo italijansku i mađarsku manjinu, dok ostale zajednice – poput Albanaca, Bošnjaka, Hrvata, Crnogoraca, Srba i Makedonaca – nisu priznate kao autohtone. Ipak, nova zakonodavna rešenja iz juna prošle godine omogućavaju veću kulturnu afirmaciju ovih zajednica. „Potrebno je obezbediti i političko priznanje, kako bi se integracija nastavila na pravi način“, dodaje Bećirović.
Poseban problem predstavlja i brisanje iz registra prebivališta gotovo 26.000 ljudi nakon sticanja nezavisnosti Slovenije 1991. godine. Mnogi su ostali bez ličnih dokumenata, stanova i radnih mesta. „To je velika mrlja na mladoj slovenačkoj državi. Država je pokušala da popravi grešku donošenjem zakona, ali posledice su ogromne, uključujući razaranje porodica i narušavanje zdravlja ljudi“, naglašava Bećirović.
Iako je Slovenija pokazala da nije nepogrešiva i priznala je svoje greške, pitanje ostaje: kako dalje? Kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve građane, uključujući manjine, neophodno je raditi na integraciji i pronalaženju rešenja za socijalne probleme. Bećirović zaključuje da je priznanje grešaka važan korak, ali da je potrebno mnogo više napora da bi se izgradila inkluzivna i pravedna društvena zajednica.
U svetlu ovih razmatranja, sutrašnji dan predstavlja priliku za preispitivanje postignuća i izazova koje je Slovenija doživela u proteklih 35 godina. Odluka o referendumu i njen uticaj na buduće generacije ostaje tema koja zahteva pažnju i delovanje svih društvenih aktera.
