U Bratuncu će se u subotu, 5. jula, obeležiti 33 godine od zločina nad 3.267 Srba iz srednjeg Podrinja i Birča. Aleksandar Lončarević, koji je u tom zločinu izgubio sestru u šestom mesecu trudnoće, još uvek se nada pravdi. Ovaj događaj podseća na tragične okolnosti koje su zadesile mnoge porodice tokom ratnih sukoba na ovim prostorima.
Za ovaj ratni zločin do sada niko nije osuđen. Lončarević ističe da su prošle tri decenije od zločina, a pravda je i dalje nedostupna. „Nikada nismo dočekali pravdu, niko nije osuđen zbog tog zločina. Odlučio sam da pričam o tome do kraja svog života i da svojoj deci prenosim sećanja na ono što sam preživeo kao dete. Moje detinjstvo je uništeno jer sam ga proveo na grobu svoje sestre“, rekao je on.
Lončarević sa tugom govori o svojoj potrazi za pravdom koja traje 33 godine. Njega posebno boli odluka Tužilaštva, koje je optuženicima dodelilo oslobađajuće presude. „Obavestili su me da više nemam pravo ni da se žalim. To me slomilo. Ne mogu da verujem da za takav zločin nad trudnicom niko nije dobio ni dana zatvora. Znam ko je to uradio i imam izjave svedoka koji su, nažalost, preminuli, ali su svojim očima gledali šta se dogodilo. Sve optužnice su odbačene, a počinioci su i dalje na slobodi“, dodaje on.
Prema rečima Lončarevića, počinioci su poznati, a reč je o komšijama iz obližnjeg sela Maljušići. „Sestru su pogodili na putu sa tri metka. Žena koja je preživela, svedočila je da je videla ko ih je ubio, ali nažalost, nije uspela da svedoči jer je preminula. Kako je moguće da se dogodi zločin kao što je ubistvo trudnice od 17 godina? Ne mogu ni danas da shvatim“, naglašava Lončarević.
On se priseća da su počinioci bili ljudi iz okolnih sela, udaljeni manje od stotinu metara. „Komšije su znale da je moja sestra udata za sveštenika. Teško mi je. Pričaću i dalje svojoj deci, jer oni nisu imali priliku da upoznaju ni babu ni dedu – umrli su veoma mladi“, ističe on.
Lončarević ukazuje na to da niko ne želi da prihvati istinu o zločinima koji su se dogodili pre Srebrenice. „Mnogi ljudi su stradali, a niko nije odgovarao. Poginulo je 3.267 Srba. Niko nije odgovarao, a oni koji jesu, dobili su svega 10 do 15 godina. Apelujem na sud da shvati – svaka žrtva mora biti ista. A u ovom slučaju, srpske žrtve niko nije ni primetio“, dodaje on.
Uoči obeležavanja godišnjice, postavljene su fotografije stradalih na deonici puta između Srebrenice i Bratunca, kako bi se ukazalo na sve te žrtve. „Ništa ne vredi kada vidimo kako nas na društvenim mrežama optužuju da su te slike izmišljene. Među tim fotografijama je i slika moje pokojne sestre. Postavili smo ih da se vide – i opet ispadamo kao provokatori. Ali mi želimo da pokažemo da je svaka žrtva ista“, zaključuje Lončarević.
Ovaj događaj predstavlja snažan podsetnik na to koliko je važno sećati se žrtava i boriti se za pravdu, bez obzira na to koliko vremena je prošlo. Lončarevićeva priča je simbol nade i borbe za istinu, koja i dalje živi u srcima mnogih koji su pretrpeli nesagledivu bol gubitka.
