Američka vojna operacija u Venecueli tokom vikenda rezultirala je smrću 32 kubanska oficira, saopštila je kubanska vlada, pružajući prvi zvanični izveštaj o žrtvama američkih udara. Ovaj incident je dodatno pogoršao napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i Kube, kao i između SAD-a i Venecuele, gde je situacija već napeta zbog političkih sukoba i humanitarne krize.
Prema saopštenju koje je objavila kubanska državna televizija, kubanski vojnici i policijski službenici su bili angažovani na misiji po zahtevu vlade Venecuele. Iako nije bilo jasno šta je tačno bila priroda njihove misije, Kuba je tradicionalno blizak saveznik venecuelanske vlade, koja se suočava sa sve jačim pritiscima i optužbama zbog korupcije i kršenja ljudskih prava.
Tokom vikenda su kružile glasine o žrtvama među kubanskim vojnicima, a američki predsednik Donald Tramp je potvrdio da je „mnogo Kubanaca poginulo“ tokom operacije. On je takođe naglasio da sa američke strane nije bilo žrtava, što ukazuje na strateški pristup koji SAD primenjuju u ovoj regiji.
Američka operacija koja je sprovedena u subotu imala je za cilj hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge. Oni se suočavaju s optužbama za učešće u zaveri narko-terorizma, što dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji, koja je već pogođena ekonomskim kolapsom i masovnim protestima građana. Venecuelanska vlada je potvrdila da je nekoliko osoba poginulo tokom američkih napada, ali nije dala detaljne informacije o tačnom broju žrtava.
Kubanska vlada je proglasila dvodnevnu žalost za poginule oficire, a bivši predsednik Raul Kastro i trenutni predsednik Miguel Dijaz-Kanel uputili su saučešće porodicama. Imena poginulih i njihova zvanja nisu odmah objavljena, ali su vlasti naglasile da su ti vojnici ispunili svoj „dug s dostojanstvom i herojstvom“, boreći se protiv napadača ili stradavajući usled bombardovanja.
S obzirom na ovo, američki državni sekretar Mark Rubio, koji potiče iz kubanske imigrantske porodice, istakao je da su kubanske snage ključne za unutrašnju bezbednost Venecuele. Prema njegovim rečima, svi koji učestvuju u zaštiti Madura su Kubanci, što ukazuje na duboku povezanost između dve zemlje i implicira da je Kuba značajan igrač u odbrani venecuelanske vlade.
Ovaj incident je dodatno podstakao kritike Kine i Rusije koje su optužile SAD da deluje kao „svetski policajac“. Prema njima, ovakva američka intervencija predstavlja povratak u erupciju bezakonja i dominacije silom, što može dovesti do haosa i bezvlašća u regionu. Ove zemlje su se usprotivile američkim vojnim akcijama, naglašavajući potrebu za dijalogom i mirnim rešenjem sukoba.
U međuvremenu, situacija u Venecueli ostaje napeta. Predsednik Kolumbije je reagovao na Trampove pretnje, rekavši da je on vrhovni komandant i upozorivši da bi narod izašao na ulice u slučaju da bude uhapšen. Ove izjave ukazuju na to da bi američke vojne akcije mogle izazvati šire regionalne sukobe, s obzirom na to da se Latin Amerika već suočava sa brojnim izazovima, uključujući migraciju, kriminal i političke nestabilnosti.
Ova situacija naglašava kompleksnost međunarodnih odnosa u regionu i postavlja pitanja o budućnosti Venecuele, kao i o ulozi Kube i SAD-a u tom procesu. Kako se situacija razvija, jasno je da će tenzije između ovih zemalja i dalje rasti, a međunarodna zajednica će morati da pronađe način da se nosi s ovim izazovima.
