Ministar unutrašnjih poslova Francuske, Bruno Retajo, izjavio je da je tokom protesta širom zemlje uhapšeno 309 osoba, dok je 134 privedeno, a 26 policajaca je povređeno. On je naglasio da, uprkos prisustvu oko 7.300 „radikalizovanih opasnih pojedinaca“, Francuska nije bila blokirana tokom protesta.
Prema njegovim rečima, zabeleženo je da je u velikim urbanim područjima učestvovalo manje ljudi u odnosu na prethodne proteste, dok je u provincijskim gradovima zadržano relativno stabilno učešće. Retajo je istakao da je ukupan broj učesnika protesta bio nešto više od pola miliona, dok su organizatori, Generalna konfederacija sindikata (CGT), tvrdili da je više od milion ljudi izašlo na ulice širom zemlje.
U glavnom gradu Parizu, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, protestovalo je 55.000 ljudi. Tokom demonstracija došlo je do sukoba sa policijom, koja je odgovarala ispaljivanjem suzavca na demonstrante koji su je gađali kamenjem i flašama. Protesti su se održali na 489 lokacija, a u 92 slučaja došlo je do blokada.
Ove masovne demonstracije organizovane su kao odgovor na predložene mere štednje koje je uvela vlada, a koje su rezultat budžetskog deficita i visokog javnog duga. Dan društvene mobilizacije, koji je bio najavljen krajem avgusta, rezultirao je velikim nezadovoljstvom među građanima, posebno sindikatima koji su se protivili smanjenju socijalnih prava.
Sindikalne organizacije su izrazile svoje nezadovoljstvo zbog predloženih mera, smatrajući da one ugrožavaju osnovne socijalne beneficije. Na prethodnom protestu, održanom 10. septembra, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, okupilo se gotovo 197.000 ljudi, što ukazuje na rastuće nezadovoljstvo među radnicima i građanima.
Protesti su izazvani vojnim merama štednje koje su predložene od strane tadašnjeg ministra finansija, Fransoa Bajrua, a koje su izazvale široku osudu i otpor. Sindikati su se mobilisali kako bi organizovali masovne demonstracije, koje su se održale u svim većim gradovima, a posebno su bile prisutne u Parizu, gde su sukobi sa policijom bili najintenzivniji.
Retajo je u svojim izjavama negirao da su protesti blokirali Francusku, ali je priznao da je prisustvo radikalnih pojedinaca stvorilo dodatne tenzije tokom demonstracija. On je ukazao na to da policija i dalje uspeva da održava javni red, uprkos izazovima sa kojima se suočava tokom ovih protesta.
Kako se situacija razvija, očigledno je da će protesti nastaviti da se održavaju sve dok se ne postigne kompromis između vlade i sindikata. S obzirom na to da je javni dug Francuske na visokom nivou, a budžetski deficit raste, vlada će morati da preispita svoje mere štednje i pronađe rešenja koja će zadovoljiti zahteve građana i sindikata.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su protesti u Francuskoj često pratili nasilni incidenti, ali su oni takođe predstavljali i izraz nezadovoljstva građana prema trenutnim ekonomskim i socijalnim politikama. Demonstranti su pozivali na veća ulaganja u društvene usluge i zaštitu socijalnih prava, što ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju ekonomskih problema zemlje.
S obzirom na trenutne tenzije i nezadovoljstvo, očekuje se da će se protesti nastaviti u narednim danima i nedeljama, dok će vlada morati da pronađe načine da odgovori na zahteve građana i istovremeno se bori protiv rastućeg budžetskog deficita i javnog duga.
