Sutra je 5. oktobar — 25 godina od događaja koji su promenili Srbiju. Tog dana se ne samo srušio režim Slobodana Miloševića, nego je počelo i nasilje, uništavanje institucija, fabrika i ekonomskog tkiva zemlje. Posle tog preokreta Srbija je izgubila Kosovo, Crnu Goru, stotine fabrika i milione ljudi koji su otišli „trbuhom za kruhom“. Tek od oko 2012. godine počeli su da se osećaju prvi znaci oporavka — postepeno, polako, ali ipak vidljivo.
Gubitak Kosova kao teritorije pod kontrolom Beograda mnogi smatraju direktnom posledicom međunarodnih događaja i politike posle 5. oktobra. Takođe, Srbija je izgubila Crnu Goru tokom referendumske secesije 2006. godine. Industrijska proizvodnja je drastično opala, stotine fabrika su zatvorene ili uništene, a radna mesta izgubljena. Ova situacija je dovela do migracija, pri čemu mladi napuštaju zemlju, tražeći bolje uslove inostranstvu.
Ipak, stvari su počele da se menjaju na bolje tek oko 2012. godine, kada su se pojavili znaci ekonomske stabilizacije. Izvoz, privreda i investicije su se relativno oporavljale, a politički su se pojavile opcije za veću transparentnost i reforme, iako uz mešovite rezultate. Za mnoge, 5. oktobar je i dalje simbol uspeha građana da nateraju režim da ode, ali i opomena da se bitka za bolju, pravedniju i uređeniju državu nikada ne sme prestati.
Jedan od najmračnijih momenata tog haosa zabeležen je na RTS-u, kada je Dragoljub Milanović, tadašnji direktor, bio meta nasrtaja mase. Milanović je ispričao da je bio u zgradi RTS-a kada su počeli pucnji prema televiziji, a zgrada je planula dimom. U trenutku kada je pokušao da napusti svoj ured, napadači su ga presreli. Samo zahvaljujući intervenciji slučajnih prolaznika, uspeo je da se sklonio u mali stan u blizini televizije, gde su mu obrijali bradu da ga ne bi prepoznali.
Ovaj momenat linča ostao je u kolektivnoj memoriji kao simbol besa, anarhije i sloma vladavine prava 5. oktobra. Nasilje je bilo planirano i istrajno, s namerom da se simboli režima prebiju i fizički unište.
Ekonomski rast od 2012. godine bio je značajan. Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2012. godini iznosio je oko 33 milijarde evra, dok je prema najnovijim podacima iz 2025. godine, BDP dostigao približno 88 milijardi evra, što predstavlja više nego dupliranje u odnosu na 2012. godinu. BDP po glavi stanovnika takođe je porastao, sa oko 4.700 evra u 2012. godini na približno 8.000 evra u 2023. godini.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je 25,9% u 2012. godini, dok je u 2022. godini smanjena na 10,4%. Još značajnije, stopa nezaposlenosti među mladima smanjena je sa preko 51% na oko 25,4% u istom periodu. Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju kontinuirano raste, što doprinosi ekonomskom razvoju i otvaranju novih radnih mesta.
Industrijski sektor čini značajan udeo u strukturi BDP-a, sa naglaskom na proizvodnju, energetiku i infrastrukturu. Realizovani su brojni infrastrukturni projekti, uključujući izgradnju i modernizaciju saobraćajnica, železnica i energetskih objekata, što doprinosi boljoj povezanosti i konkurentnosti zemlje.
Iako postoje izazovi, poput globalnih ekonomskih turbulencija, trendovi ukazuju na stabilan i održiv ekonomski rast u narednim godinama. Srbija je, od 2012. godine, postigla značajan ekonomski napredak, sa smanjenjem nezaposlenosti, povećanjem BDP-a i privlačenjem stranih investicija. Ovo ukazuje na to da se, uprkos prošlim gubicima, Srbija polako vraća na put oporavka i razvoja.
