Ova 2025. godina je na putu da postane jedna od tri najtoplije godine ikada zabeležene, prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus. Iako ne bi mogla osvojiti prvo mesto, globalni temperaturni prosek za poslednje tri godine (2023-2025) ukazuje na sve veću destabilizaciju klime i hitnu potrebu za smanjenjem emisija stakleničkih gasova.
Služba za klimatske promene Kopernikus nedavno je objavila izveštaj za oktobar, koji je bio treći najtopliji oktobar otkako se vrše merenja. Ovaj izveštaj je dodatno pojačao zabrinutost stručnjaka o trenutnom stanju klime. Projekcije sugerišu da će 2025. godina verovatno biti druga ili treća najtoplija godina u poslednjih 85 godina. Samanta Berges iz Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena pri Kopernikusu naglašava da, uprkos tome što 2025. možda neće postati najtoplija godina, gotovo sigurno će se naći među prve tri.
Prema preliminarnim procenama, globalno zagrevanje ove godine ne očekuje se da „izađe iz okvira“ Pariskog sporazuma, čija donja granica podrazumeva zadržavanje globalnog zagrevanja na 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period (1850-1900). Ipak, 2025. godina bi mogla biti opasno blizu ovog praga, dok bi trogodišnji temperaturni prosek mogao čak i „probiti“ ovu granicu.
Ujedinjene nacije u nedavnom izveštaju upozoravaju da se prekoračenje granice od 1,5 °C može očekivati već u narednih desetak godina. Berges napominje da živimo u deceniji kada će verovatno biti premašena ova cifra, što naglašava ubrzavajuće klimatske promene i potrebu za hitnom akcijom.
Godina 2025. počela je najtoplijim januarom u globalnoj istoriji, sa temperaturama koje su bile 1,75 °C iznad predindustrijske norme. Meseci od februara do oktobra takođe su bili natprosečno topli, iako nijedan od njih nije oborio rekordne mesečne temperature. Na listi najtoplijih meseci, svi su se našli na pozicijama srebra ili bronze.
Prema podacima Kopernikusa, 2025. godina gotovo sigurno će završiti kao druga ili treća najtoplija godina ikada zabeležena. Prošla godina, 2024, bila je najtoplija do sada, dok su 2023. i 2025. u trci za drugo mesto. Prošla godina bila je za čak 1,6 °C toplija od predindustrijskog doba i prva kalendarska godina koja je premašila granicu od 1,5 °C.
Iako 2023. godina nije uspela da ostane na vrhu duže od jedne godine, svet je tokom te godine bio izuzetno topao, sa porastom temperature od 1,48 °C. S obzirom na trenutne projekte i trendove, može se očekivati da će poslednje tri godine (2023, 2024 i 2025) postati tri najtoplije godine ikada izmerene.
Ova situacija ukazuje na stalni porast globalnih temperatura, što dovodi do intenzivnijih toplotnih talasa, snažnijih oluja, produženih suša, naglih poplava i degradacije ekosistema širom sveta. Suočavanje s ovim izazovima oslikava hitnu potrebu za globalnom akcijom. Smanjenje emisija stakleničkih gasova i prelazak na obnovljive izvore energije postali su imperativ u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma.
Trideseti Klimatski samit u Belemu trenutno se održava, a zemlje će ponovo demonstrirati svoju volju za efikasnom borbom protiv klimatskih promena. Na ovom samitu, očekuje se da će se doneti odluke koje će uticati na budućnost globalne klime i zdravlje našeg planeta. U svetlu trenutnih klimatskih izazova, međunarodna saradnja i akcija postaju ključni za očuvanje života na Zemlji i obezbeđivanje održive budućnosti.
