Dvadeset godina nakon referenduma kojim je Crna Gora obnovila nezavisnost, političke posledice tog događaja i dalje oblikuju odnose u regionu i unutrašnje prilike u samoj Crnoj Gori. U novoj emisiji „Despot Stefan“, Stefan Surlić i Despot Kovačević razgovarali su o atmosferi uoči referenduma 2006. godine, međunarodnom posredovanju, dubokim društvenim podelama i trenutnim odnosima Srbije i Crne Gore.
Kovačević ističe da referendum nije bio samo političko pitanje, već je trajno promenio identitetsku i političku mapu regiona. „Za sedam dana Crna Gora će obeležiti 20 godina od referenduma. I dalje ima mnogo utisaka kada govorimo o obnovljenoj nezavisnosti i o tome kako je taj referendum izgledao“, naglašava Kovačević. Ističe da su pregovori između Beograda i Podgorice vođeni intenzivno od početka dvehiljaditih, a da su se rešenja tražila godinama.
„Imali smo već referendum 1992. godine, kada se ogromna većina građana izjasnila za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom. Međutim, politički razlaz vlasti u Beogradu i Podgorici krajem devedesetih potpuno je promenio okolnosti“, dodaje Kovačević. On naglašava da su uslovi pod kojima je referendum održan bili pod posebnom pažnjom, pri čemu je Evropska unija posredovala u pregovorima.
Prema rečima Kovačevića, postignut je kompromis da većina izlaznih građana mora da podrži nezavisnost uz prag od 55 procenata glasova, što je i danas predmet rasprave. „Delovalo je kao rezultat velikih međunarodnih pritisaka“, naglašava on. Stefan Surlić, s druge strane, ukazuje na polarizaciju koja je vladala tokom referenduma. „Ako ste bili za zajedničku državu, govorilo se da ste protiv Crne Gore, a ako ste bili za nezavisnost, tumačilo se kao protiv Srbije. To su stvorilo duboke identitetske podele koje postoje i danas“, ističe Surlić.
Surlić takođe ukazuje na to da je slogan „bili ste protiv države“ i dalje prisutan u crnogorskom političkom životu. „Mnogi političari danas objašnjavaju za koju su opciju glasali 2006. godine, kao da je nelegitimno želeti zajedničku državu sa Srbijom“, dodaje on. O političkim posledicama nezavisnosti, Kovačević tvrdi da je Crna Gora rasteretila deo problema koji su opterećivali Srbiju, pre svega pitanje Kosova i Metohije.
„Teško je govoriti o alternativnoj istoriji, ali bi mnoge političke krize bile zajedničke. Ovako su se sudbine razdvojile“, naglašava Kovačević. Ipak, smatra da je najveći problem nastao u odnosima između dve države nakon referenduma. „Srbija je trebala da napravi prvi iskorak prema Crnoj Gori, umesto što su odnosi postepeno išli ka razmimoilaženju“, dodaje Kovačević.
Surlić se seća da je verovao da bi zajednička država bila stabilnija, ali je kasnije shvatio teškoće održavanja dvočlane federacije sa velikom demografskom razlikom. „Srbija je tada imala oko osam miliona stanovnika, a Crna Gora oko 600 hiljada. Teško je govoriti o ravnopravnoj federaciji u takvim okolnostima“, naglašava on. Dodaje da je jedan od glavnih argumenata zagovornika nezavisnosti bio brži put ka Evropskoj uniji.
„Tvrdilo se da će Crna Gora bez pitanja Kosova i Haškog tribunala brže ući u EU. Iako se to nije dogodilo do 2014, danas je izvesno da će Crna Gora pre Srbije postati članica Evropske unije“, kaže Surlić. On i Kovačević se osvrću na nacionalne i identitetske podele koje su prisutne do danas, posebno na odnos prema srpskom identitetu u Crnoj Gori.
„Stvorena je atmosfera u kojoj se srpstvo često svodi samo na Srbiju, kao da nema pravo da postoji u Crnoj Gori“, naglašava Surlić. Kovačević dodaje da su podele bile vidljive i među Bošnjacima u Crnoj Gori, koji su bili podeljeni između podrške nezavisnosti i straha od novih granica.
Dve decenije nakon referenduma, Crna Gora je članica NATO-a i na korak od Evropske unije, ali pitanje identiteta, odnosa prema Srbiji i političkih podela iz 2006. godine ostaje ključno za crnogorsko društvo.
