Broj žrtava zemljotresa koji je pogodio Avganistan u nedelju i utorak dostigao je 2.205, dok je povređenih najmanje 3.640, prema saopštenju talibanske uprave. Vlasti su izjavile da je uništeno 6.700 kuća, a u nekim oblastima čak 98 odsto stambenih objekata je potpuno razrušeno. Spasioci su i dalje angažovani na vađenju tela iz ruševina, a operacije potrage nastavljene su u teško pristupačnim planinskim područjima.
Ujedinjene nacije su upozorile da bi broj žrtava mogao rasti, jer mnogi ljudi još uvek ostaju zarobljeni ispod ruševina, dok vreme ističe za one koji su preživeli. „Humanitarne potrebe su ogromne i brzo rastu. Do 84.000 ljudi je direktno i indirektno pogođeno, a hiljade su raseljene“, izjavila je Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, naglašavajući ozbiljnost situacije.
Prvi zemljotres, jačine šest stepeni Rihterove skale, bio je jedan od najsmrtonosnijih u Avganistanu u poslednjim godinama. Pogođeni su pretežno Kunar i Nangarhar, a zemljotres se dogodio na maloj dubini od 10 kilometara, što je dodatno povećalo razaranje. Drugi zemljotres, magnitude 5,5 stepeni Rihterove skale, usledio je u utorak i izazvao paniku među preživelima. Ovaj zemljotres je doveo do klizišta koja su presekla puteve do udaljenih sela, otežavajući spasilačke napore.
Avganistan se već dugo suočava sa smrtonosnim zemljotresima, posebno u planinskom vencu Hindukuš, gde se susreću Indijska i Evroazijska tektonska ploča. Ova geološka aktivnost čini region posebno podložnim potresima, a posledice su često katastrofalne po stanovništvo koje je već suočeno s brojnim izazovima, uključujući siromaštvo, političke nestabilnosti i nedostatak osnovnih resursa.
Humanitarne organizacije se suočavaju s teškim uslovima pri pružanju pomoći. Infrastruktura je značajno oštećena, što otežava pristup najugroženijim područjima. Mnogi preživeli su ostali bez domova, a zalihe hrane i medicinske pomoći su vrlo ograničene. U takvim situacijama, uloga međunarodnih humanitarnih organizacija postaje ključna. One se trude da obezbede osnovne životne potrepštine, kao što su voda, hrana i lekovi, kako bi pomogle ljudima koji su preživeli ovu katastrofu.
Osim toga, potrebna su hitna sredstva za obnovu uništenih kuća i infrastrukture. Mnoge porodice su ostale bez krova nad glavom, a nastava u školama je prekinuta zbog oštećenja zgrada. Obnovu će biti potrebno sprovoditi u narednim mesecima, ali je potrebna međunarodna pomoć kako bi se proces ubrzao.
Osim fizičkih i emocionalnih posledica, zemljotres je izazvao i ekonomske posledice za Avganistan. Već ranije pogođena ekonomija dodatno će se suočiti s izazovima u obnavljanju i oporavku. Mnogi ljudi su izgubili svoje poslove, dok su preduzeća zatvorena zbog razaranja.
U svetlu ovih događaja, pozivi na pomoć i podršku iz međunarodne zajednice postaju sve jači. Države i organizacije se mobilizuju kako bi pružile pomoć onima koji su pogođeni, ali je važno da se nastavi sa pružanjem podrške i nakon što se prvobitna kriza smiri.
Ovo je još jedan podsetnik o ranjivosti nekih delova sveta na prirodne katastrofe i potrebi za globalnom solidarnošću. Avganistan, kao i mnoge druge zemlje, pokazuje koliko je važno biti spreman na hitne situacije i pružiti pomoć onima kojima je najpotrebnija. U ovim teškim vremenima, ljudska izdržljivost i spremnost na pomoć jedni drugima mogu biti ključni za prevazilaženje krize.
