Pre tačno 150 godina, Josif Pančić je otkrio na obroncima Tare do tada nepoznatu vrstu četinara, koja je kasnije dobila naziv Pančićeva omorika. Ovo otkriće se smatra jednim od najvažnijih u botanici tokom druge polovine 19. veka, a Tomica Mišljenović iz Botaničke bašte „Jevremovac“ za Euronews Srbija objašnjava da je to otkriće izazvalo veliki odjek u naučnoj zajednici.
„Nije ni tada bilo uobičajeno da se pronađe nova vrsta drveta u srednjoj Evropi. Pančićevo otkriće je zaista odjeknulo, iako mu je trebalo nekoliko godina da ubedi botaničke autoritete da se radi o potpuno novoj vrsti,“ objašnjava Mišljenović. U vreme kada je Pančić otkrio omoriku, terenska istraživanja su bila mnogo teža nego danas, a botaničke ekspedicije su trajale znatno duže.
Pančić je saznao za ovu neobičnu vrstu od lokalnog stanovništva na Tari 1855. godine, ali je nekoliko puta prolazio tim mestima bez da je uspeo da je uoči. „Pančićeva potraga za omorikom ličila je na detektivski roman. Čak je tražio od lokalnog stanovništva da mu pošalju grančice svih četinara koje rastu u njihovom kraju. U svom kabinetu u Beogradu je video grančice omorike, ali uzorci nisu bili adekvatno obeleženi. Tek 20 godina kasnije uspeo je da pronađe ovo stablo, opiše ga i predstavi svetskoj naučnoj javnosti,“ dodaje Mišljenović.
Na kraju, Pančić je pronašao ovu reliktnu vrstu u mestu Zaovine, u zaseoku Đurići. „Pre ledenog doba bila je mnogo šire rasprostranjena, preživela je ledeno doba na ovom ograničenom području srednjeg toka reke Drine i jednoj maloj populaciji u kanjonu reke Mileševke. To su jedina mesta gde ona prirodno raste, u Srbiji i Bosni i Hercegovini,“ ističe biolog. Najveći deo populacije Pančićeve omorike nalazi se u sklopu Nacionalnog parka Tara.
Ono što je zanimljivo je da je ova vrsta vrlo tolerantna na aerozagađenje, zbog čega se često gaji u gradskim parkovima i pored saobraćajnica. „U Finskoj se, na primer, drvoredi omorike često sade pored autoputeva,“ napominje Mišljenović. Takođe, proučava se na koji način različite supstance koje proizvodi Pančićeva omorika mogu da se iskoriste za lečenje nekih bolesti i u biotehnologiji.
U čast ove važne godišnjice, u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ večeras se održava posebna vođena koktel tura, uz autorske napitke, zalogaje i jedinstvene priče koje su inspirisale njihovo nastajanje. „Ovo je obeležavanje jednog važnog naučnog jubileja, jer smatramo da je u ovo doba izuzetno važno podsetiti se značaja obrazovanja, značaja nauke i velikana naše nauke,“ zaključuje Mišljenović.
Pančić je bio prvi predsednik Srpske akademije nauka i rektor univerziteta, a njegov doprinos botaničkoj nauci ostao je neizbrisiv. Na ovaj način, ne samo da se slavi njegov rad, već se i podseća na važnost očuvanja prirodnih resursa i naučne istraživačke tradicije koja traje do danas. Njegovo otkriće Pančićeve omorike ne samo da obogaćuje srpsku botaniku već i doprinosi globalnom razumevanju biodiverziteta i očuvanju prirode.
