Na današnji dan, pre 145 godina, potpisan je ugovor o izgradnji železničke pruge Beograd-Niš, koja je predstavljala prvu redovnu železničku liniju na teritoriji Kraljevine Srbije. Izgradnja ove pruge, duge 243 kilometra, završena je tri godine kasnije, a redovni putnički saobraćaj pušten je 3. septembra 1884. godine. Ovaj događaj označava značajan trenutak u razvoju srpske železnice i infrastrukture.
Povodom ove godišnjice, za Euronews Srbija govorio je Ivan Mitić, viši kustos Narodnog muzeja i istoričar. On je istakao važnost Niša kao ključne železničke raskrsnice na Balkanu, kao i istorijske momente vezane za razvoj prve srpske železnice. Na peronu sreće u Nišu izložena je lokomotiva „Baba Milka“, nekada tegljač uglja iz Jelašnice, koja danas simbolizuje period kada je Niš postao centralna tačka železničke mreže. U planu je izgradnja brze pruge između Beograda i Niša, što će dodatno unaprediti železnički saobraćaj u Srbiji.
Mitić je podsetio na događaje sa Berlinskog kongresa 1878. godine, koji je bio ključan za modernu istoriju Srbije, jer je tada Srbija stekla nezavisnost. U okviru sklopljenog ugovora, kao i posebnog sporazuma između Srbije i Austro-Ugarske, dogovorena je izgradnja železnice, što je označilo početak priprema za realizaciju ovog značajnog projekta. Iako je to bio težak period za Srbiju, koja se oporavljala od dva rata – Prvog i Drugog srpsko-turskog rata, i bila je finansijski iscrpljena, zemlja se obavezala da započne izgradnju.
Vlada, predvođena predstavnicima Liberalne stranke, smatrala je da bi prvo trebalo sklopiti trgovinski sporazum sa Austro-Ugarskom, a zatim železnički ugovor. Međutim, Austro-Ugarska je imala svoje interese i nije prihvatala ovaj predlog, insistirajući da se prvo potpiše železnička konvencija, a potom trgovinska konvencija. Ova situacija je dodatno otežala pregovore, ali je na kraju, 1881. godine, potpisan ugovor sa Generalnom unijom.
Ugovor je obuhvatao tri dela: ugovor o zajmu, ugovor o izgradnji i ugovor o eksploataciji železnice. Srebrnim budakom, u junu iste godine, knjaz Milan Dobrenović je započeo izgradnju pruge, koja je konačno završena i puštena u rad 1884. godine. Ova pruga je predstavljala značajan korak napred u razvoju železničkog saobraćaja u Srbiji, omogućavajući bolju povezanost između Beograda i Niša, ali i drugih gradova.
Izgradnja železnice imala je višestruke koristi. Pored olakšavanja prevoza putnika i tereta, železnica je doprinela razvoju privrede, trgovine i industrije. Niš, kao železnička raskrsnica, postao je važan trgovački centar, a železnička mreža omogućila je brži i efikasniji transport roba i ljudi.
U godinama nakon puštanja pruge u rad, železnica je postala ključni deo svakodnevnog života građana Srbije. Pruge su omogućile pristup udaljenijim delovima zemlje, poboljšale mobilnost i doprinele razvoju lokalnih zajednica. Ova pruga je takođe postavila temelje za dalji razvoj železničkog saobraćaja u Srbiji, a planovi za izgradnju brze pruge između Beograda i Niša ukazuju na to da će železnica ostati važan deo budućnosti Srbije.
U zaključku, izgradnja železnice Beograd-Niš pre 145 godina predstavlja ključni trenutak u razvoju infrastrukture u Srbiji. Ovaj događaj ne samo da je promenio način prevoza, već je i značajno uticao na privredni rast i razvoj društva. Kako se Srbija suočava s izazovima modernizacije, nastavlja se i tradicija ulaganja u železnicu, što će doprineti daljem razvoju zemlje.
