Lider SNSD-a Milorad Dodik je danas izjavio da 1. mart za srpski narod i Republiku Srpsku ne predstavlja dan takozvane nezavisnosti BiH, već dan kada je jedan narod bio preglasan, kada je svadba postala sahrana i kada je postalo jasno da predstoje teška vremena za BiH. Dodik je istakao da su Srbi tog dana shvatili mračnu istinu da se politička kriza pretvara u bezbednosnu pretnju, a retorika podela u govor oružja.
Dodik je podsetio na događaje iz 1992. godine, kada je održan nelegitimni referendum o otcepljenju BiH od SFRJ bez saglasnosti Srba, jednog od tri konstitutivna naroda. Ovim činom je, kako je istakao, prekršen princip ravnopravnosti i konsenzusa na kojem je tadašnja država počivala. „Tog dana, ispred Stare pravoslavne crkve na sarajevskoj Baščaršiji, ubijen je srpski svat Nikola Gardović samo zato što je bio Srbin i nosio srpsku zastavu na svadbenom veselju. Mnogi smatraju ovo ubistvo simboličnim početkom rata u BiH“, rekao je Dodik.
On je naglasio da ovo ubistvo nije bio incident, kako su to godinama pokušavale da predstave vlasti u Sarajevu, već jasna i brutalna poruka Srbima da više nisu ravnopravni. Prema njegovim rečima, srpska obeležja, identitet i tradicija postali su mete, a ne ljudska prava. Dodik je ukazao na zabrinjavajući faktor da je taj zločin ostao nekažnjen, što dodatno otežava pomirenje i pravdu. Umesto osude, usledila je relativizacija zločina, što Dodik vidi kao novi udarac u život.
„Muslimani godinama slave ubistvo, dok srpski narod prislužuje sveće, što dovoljno govori o BiH“, istakao je Dodik. On je naglasio da bez istine o 1. martu ne može biti ni iskrenog dijaloga o prošlosti, a bez priznanja da je tog dana ubijen mir u BiH, teško je graditi zajedničku budućnost. Dodik je podsetio da je tadašnji predsednik Alija Izetbegović priznao da je spreman žrtvovati mir u BiH radi ostvarenja svog sna o „islamskoj državi“.
On je dodao da 1. mart ne može biti dan zajedničkog praznika, jer je to simbol podela, početak nepoverenja i uvod u rat koji je odneo mnoge živote i raselio stotine hiljada ljudi. „Bez iskrenog suočavanja sa činjenicom da je tog dana prekršen princip dogovora, konstitutivnosti i ravnopravnosti, i da je prolivena nevina srpska krv, nema istinskog dijaloga o prošlosti, a bez istine o početku rata nema ni trajnog mira“, poručio je lider SNSD-a.
U Federaciji BiH, gde živi većinsko bošnjačko stanovništvo, 1. mart se obeležava kao Dan nezavisnosti BiH, jer je na taj dan pre 34 godine održan referendum o nezavisnosti i otcepljenju BiH od SFRJ. Srbi u Republici Srpskoj pamte 1. mart po ubistvu srpskog svata Nikole Gardovića u Sarajevu, što je bio okidač za početak ratnih sukoba.
Vlada Republike Srpske je proglasila 1. mart Danom žalosti zbog tragičnih događaja koji su se desili tog datuma 1992. godine, a koji su bili povod za otpočinjanje sukoba u BiH. Događaji iz tog perioda i dalje izazivaju duboke podele i kontroverze u društvu, a sećanja na ta vremena ostaju snažna među svim narodima u regionu.
Dodikove izjave ponovo su otvorile pitanje sećanja i interpretacije prošlosti u BiH, koja ostaje podeljena između različitih narativa i istorijskih perspektiva. Dok jedni vide 1. mart kao dan slobode i nezavisnosti, drugi ga doživljavaju kao simbol tragedije i bola. Ova nesigurnost u pogledu prošlosti i dalje utiče na odnose među narodima i budućnost zemlje.
